„Ове године до јуче, у новосадској Сигурној женској кући је смештено 42 жене и 49 деце, која су махом узраста од шест до 14 година. Највећи број корисника је услуге користило до три месеца од максималних пола године, а око половине њих је без икаквих прихода“, каже за “Дневник” управница поменутог огранка Центра за социјални рад, психолошкиња Нада Падејски Шекеровић.
Додаје да се могу похвалити да ово специјализовано “склониште” једино од 14 таквих у земљи константно добија све време од оснивања, финансије од Града. Такође, ваља напоменути, никад нису имали неке веће инциденте.
Нада Падејски Шекеровић напомиње да је Сигурна кућа, у Новом Саду почела је с радом 15. децембра 2006. године.
„Такозваним начелом опортунитета, односно, правног института одлагања кривичног гоњења мушкарци који су починили “благо до средње тешко” насиље у породици у смислу ниског интензитета насиља као што је једном упућена претња, благог одгуривања Основно јавно тужилаштво процењује на основу добијених докумената, ту особу упућује у Центар за социјални рад Града Новог Сада, где се реализује психосоцијални третман мушкарца починиоца насиља. Када наредба Основног јавног тужилаштва пристигне у Центар за социјални рад па се особа упути на поменути третман у њој пише да се одређеном лицу одлаже кривично гоњење због кривичног дела насиља у породици и да му се налаже укључивање у психосоцијални третман у Центру за социјални рад ради отклањања узрока насилничког понашања који не може трајати дуже од годину дана“, каже она.
Нада Падејски Шекеровић објашњава да у случају ако клијент испуњава услове за укључивање у третман и мотивисан је за то, након што се формира група коју чине шест до осам чланова, почиње групни третман који траје шест месеци у виду групних сусрета који се реализују једном седмично, по сат у по времена. Током те пола године обрађују се осам тема, које се односе на проблематику насиља у породици и на анализу њихових искустава, осећања и уверења поводом насиља које су починили. Обрађују се теме, шта је насиље, психолошко насиље, сексуалност и брак, алтернативе насиљу, одговорност, отац и дете, узроци насиља и последице.
Општи циљ третмана је заустављање и спречавање насиља у партнерском односима уз то да клијент препозна да је починио насиље, да преузме одговорност за то.
Текст и фото: М. Вујачић
