Бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић неправоснажно је осуђен на 30 година затвора, по оптужби за подстрекавање на убиство, а за исто дело у саизвршилаштву логистичком подршком, осуђени су бивши начелник Београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, такође на три деценије робије.
На казне затвора од по 20 година Ратко Ромић, некадашњи главни обавештајни инспектор Друге управе ЦДББ, и Мирослав Курак, бивши припадник ДБ-а.
Специјални суд је пресуду изрекао у априлу прошле године, а како је саопштено у њеном образложењу, суд је „утврдио да је извршилац убиства НН лице и то имајући у виду исказ очевица-оштећене Бранке Прпе, која је била с Ћурувијом и видела убицу, и суд јој је поклонио веру јер је исказ дала веома јасно, била је способна да региструје све детаље“.
У оптужници се наводи да су Ћурувију, 11. априла 1999. док се с Бранком Прпом враћао из шетње, између 16,38 и 16,45 часова, у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је становао, напали с леђа Курак и Ромић, да га је Курак убио хицима из „шкорпиона“, а да је Ромић дршком пиштоља ударио у главу Прпу, спречивши да се окрене“.
Тужилаштво терети Марковића да је „сачинио план убиства и предочио га Радоњићу, а да је он с Ромићем и Кураком постигао договор о извршењу и пружио им логистику, тако што је наложио да се према Ћурувији примени мера тајног праћења с образложењем да се надзиру његови безбедносно интересантни контакти“.
Оптужницом се тврди да су окривљени деловали као „организвана криминална група“.
По неправоснажној пресуди, из доказа о телефонској комуникацији окривљених на дан 11. априла 1999. године у временском интервалу који је назначен у оптужници, утврђено је да је остварен телефонски контакт између Ромића и Курака, те да се налазе на различитим локацијама.
Пресудом је утврђено да нису доказане тврдње Тужилаштва да је у питању била организована криминална група.
Након првостепеног процеса дугог пет година, остало је непознато ко је испалио рафал у новинара Славка Ћурувију.
Ставови Специјалног тужилаштва и одбране окривљених о оптужбама и доказима дијаметрално су супротни још од истраге која је против окривљених иницирана у јануару 2014. године, па је извесно да су исте оцене и закључке које су изнели у својим завршним речима на крају првостпеног суђења, преточили и у жалбе на пресуду.
Тужилаштво за организовани криминал је у завршној речи тражило да суд све оптужене огласи кривим за кривична дела која су им оптужницом стављена на терет и осуди на максималне казне, по четрдесет година затвора. Оптужбом се тврди да је Ћурувија „убијен због свог јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага“.
Окривљени су одбацили све оптужбе и тврде да немају никаве везе с убиством да је процес „политички мотивисан“, оптужбе „исконструисане и без доказа“, и тражена је ослобађајућа пресуда за сву четворицу.
Приликом изрицања првостепене пресуде наведено је да су током суђења извездени бројни докази, саслушано више од стотину сведока, изведени извештаји ДБ о тајном праћењу Славка Ћурувије, извештаји с базних станица о телефонским контактима оптужених, бројни дописи МУП-а, УКП-а, вештачења, као и друга важна документа.
Оптужени Радомир Марковић налази се на издржавању казне затвора од 40 година на коју је осуђен у случају „Ибарска магистрала“, док је у предмету „Будва–Стамболић“ осуђен на 15 година затвора.
На почетку истраге која је због убиства Ћурувије покренута 14. јануара 2014. године, Милан Радоњић и Ратко Ромић били су ухапшени, а после три и по године проведене у притвору одређена им је мера кућног притвора уз електронски надзор, која им је јуче продужена.
Оптужени Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Ј. Јаковљевић
