Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду предложило је данас Вишем суду у Београду да Горана Папића, осуди на најмање четири године затвора, док је адвокат окривљеног, Бранислав Тапушковић затражио ослобађајућу пресуду.
Папић је оптужен да је у априлу 2020. године ургирао да се истог дана врати заплењено блиндирано возило Марку Миљковићу.
Тужилаштво је такође предложило да суд Папићу изрекне и меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 10 година.
Поступајући тужилац је у завршној речи навео да је током суђења доказано да је Папић, користећи службени положај и претпостављени утицај, издао усмени налог (тада шефу УКП за Град Београд) Миленку Мунижаби да се блиндирано возило врати Миљковићу без даљих неопходних провера, а које му је претходно било привремено одузето.
Како је тужилац рекао, службедници УКП-а су преузели возило и Миљковића од Интерветне патроле МУП-а, која га је претходно зауставила, и обавили са њим разговор, а потом су од њега одузели возило, којим је управљао на основу овлашћења за управљање и располагање, издато на његово име и на име Вељка Беливука.
Такође, тужилац је истакао да је тог дана било нужно да се на возилу изврше провере, односно да се обави вештачење возила као и да се изврше провере преко Интерпола и преко скенера, како би се утврдило да ли возило поседује бункере погодне за скривање предмета, а што се визуелним прегледом није могло уочити и обаве друге провере, које су изостале, јер је возило истог дана Миљковићу враћено.
Тужилаштво сматра да је доказано да је Папић имао претпостављени утицај у полицији као лични пријатељ тадашњег министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, што је и сам истакао приликом саслушања, а што је потврђено и исказима Миленка Мунижабе, и других високих полицијских службеника који су сведочили на суђењу, као и самог министра Стефановића.
Такође, тужилаштво сматра да је неприхватљиво то што је одбрана током целог поступка покушавала да одговорност пребаци на Мунижабу, подсећајући да он није имао никакав мотив да врати наведено возило, посебно тог дана када је полиција била ангажована на расветљавању кривичног дела убиство.
Иако Папић није имао право да изда наређење Мунижаби, имао је право да му изда инструкцију да врати возило ако то захтевају интереси служби МУП-а, али је у овом случају инструкција издата да би изостало вршење провера на које су полицијски службедници УКП-а били овлашћени.
Тужилаштво је подсетило да сама чињеница да је СБПОК поступао у посебном предмету према Марку Миљковићу није давала основ Папићу да се интересује за возило и да издаје инструкције о њему, јер СБПОК није поступао према возилу већ само према лицу, са којим је било потребно обавити разговор.
Оптужним предлогом Папић се терети за тежи облик кривичног дела трговина утицајем за које је запрећена казна затвора од једне до осам година.
Тапушковић је навео да је окривељни Горан Папић поступао у оквиру својих овлашћења дајући (једино) налог да се брзо и професионално заврше службене радње са Марком Миљовићем а за кога је министар Стефановић знао да ће доћи у полицију.
Посебно је истакао да сведоци Марић и Јовановић "нису били добро припремељени за давње исказа од Службе унутрашње контроле", па су се зато њихови наводи разликовали у погледу садржине разговора Марића и окривљеног Папића а који се чуо преко спикерфона.
Тузилаштво се позива на веродостојност сведока Дејана Ковачевића који је управо смењен са последње функције, рекао је адвокат и оценио да су врло необични и несхватљиви наводи сведока Стефановића који је пред судом тражио да иде на полиграф а како би се тиме проверила инстинитост његових навода у вези са Миљковићем.
Бранилац Папића је посебно истакао да је и сведок Мунижаба у разговору са Папићем навео кљчну реченицу да одбрану, за постојање овог кривичног дела, а то је да да би возило вратили Миљковићу и онако, односно и без разговора са Папићем.
''Окривљени ни на који начин није мого да да наредбу везано за враћање биндираног возила Миљковићу, а утрврђено је ко је то наредио, те стога нема одговорности Папића, у конкретном случају, али очигледно је да се овде није повело питање о одоговорности оних који командују", рекао је Тапушковић који је оценио да су уочене многе аномалије током поступка.
Сведок Дејан Ковачевић је спорио да му је окривљени поменуо министра Стефановића, а сведок Мунижаба је врло децидно изјавио да је возило враћено управо зато што му је сведок Зоран Ковачевић рекао да је возило као и лице чисто и да је то утицало на његову одлуку да се возило врати.
Управо ако је то како су навели сведоци било чисто, постављам питање зашто би Папић био одоговоран за било шта, рекао је адвокат.
Везано за поступања у акцији која се односила на блиндирана возила уопште и сведок Станић као и сведок Ребић потврдили су да су сви били упознати, а ако је то било тако, нејасно је како тадашњи мистистар полиције није био упознат.
Додао је и да је неколико сведока навело реч одозго, (да је инструција о враћању аутомбиладошла одозго) а да је сведок објаснио да је то наређене потекло од њима надређеног Мунижабе, да нико није поменуо министра Стефановића да је наредба потекла од њега. Такође је нагласио да је посебно индикативно то што тужилац није био укључен у враћање возила, а који је једини то могао.
Јасно је као дан да Папић мора да буде употребљен да се заврши прича о блинидираним аутомобилиа да нико други не одоговра ни они који су за то одговорни, рекао је адвокат.
"Коначно предлажем ослобађајућу пресуду за окривљеног и на крају ћу употребити афоризам на Бране Црнчевића волите мале људе и играјте се њима'', рекао је Тапушковић да га суђење управо подсећа на тај афоризам.
Нагласио је на завршној речи и да је Папић био некада један од најбољих припадника МУП-а.
У изјави за Танјуг Тапушковић је нагласио да је суђењем завршена сага о пријатељству, које се у тешком моменту за обојицу, претворила у нешто између пријатеља и познаника.
Како каже то је прича о људима у деликатној ситуацији у којој се изговарају ствари које једна страна поништава.
Чекамо пресуду, поступак је завршен, а суђење је, како је наглсио, захтевало већу пажњу јавности.
"Жао ми је што цео проблем којим смо се бавили није праћен више у судници пред једним судијом који је водио скраћени постпак, јер овде су се отоврили огромни проблеми на релацији између врха полиције и људи који су се бавили оперативном радом. Наравно врх се увек ограђује од опертиваца а они страдају то је цела прича завршетка пријатељске саге - један је унапређен у министра војног, после свега овога, а други је изгубио посао и налази се на маргини живота", рекао је Тапушковић.
Иначе, против Папића недавно је Посебно одељење за сузбијање корупције поднело суду још један оптужни предлог којим га терети за кривично дело трговина утицајем.
Тим оптужним предлогом Папић, као и Бранислав Пандур се терете да су у ноћи између 11. и 12. септембра 2020. године, као старешине у Служби за борбу против организованог криминала (СБПОК) МУП-а Србије, искоришћавањем својих службених положаја, спречили хапшење и процесуирање припадника криминалне групе Н.К..
По том оптужном акту почетак суђење им је заказан за 8. новембар.
Током суђења, које се тиче Миљковићевог блиндираног возила, Папић је негирао оптужбе, тврдећи да му је тадашњи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, рекао да разговор са Миљковићем у просторијама СБПОК-а буде кратак и без непотребног задржавања.
Папићеве тврдње Стефановић је на претходном рочишту оспоравао наводећи да га није позвао и издао такво наређење.
Папић је био ухапшен 9. марта 2021. године, а притвор му је укинут 29. априла исте године и сада се брани са слободе.
Миљковић је заједно са Вељком Беливуком оптужен да је организатор криминалне групе која се сумњичи за злочиначко удруживање, седам тешких убистава, препродају дроге, држање и ношење оружја, отмицу и силовање.
Од фебруара 2021. године и он и Белувук су у притвору.
