Припадници ЈСО ослобођени оптужби, међу њима и Улемек

Специјални суд у Београду изрекао је пресуду окривљенима Милораду Улемеку Легији и још седморици бивших припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО), којом их је ослободио оптужби за оружану побуну у новембру 2001. године јер су докази показали да је спорни догађај од пре 17 година, када је јединица изашла на улицу, био миран протест.
specijalni sud, tanjug
Фото: Tanjug

Изреченом пресудом окривљени Милорад Улемек Легија, први командант ЈСО-а, који је био пензионисан у време догађаја, ослобођен је оптужби да је, користећи свој кључни утицај на јединицу, „организовао побуну” с Душаном Спасојевићем, вођом тадашње криминалне групе „земунски клан”, који је убијен у марту 2003. године.

Оптужби за учествовање у побуни ослобођени су Душко Маричић Гумар, који је у време догађаја био командант те сада расформиране јединице, некадашњи заменик команданта Звездан Јовановић те бивши припадници ЈСО-а Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Владимир Потић и Драгиша Радић. 

„Судско веће је одлуку донело једногласно на основу материјалних и писаних доказа, као и исказа већине сведока јер су били у корелацији с чињеницама и доказима, док појединим сведоцима суд није поклонио веру због тога што су износили лично мишљење или оно што су чули од других“, рекао је председник већа Драгомир Герасимовић, што је у одељку за публику где су седели пријатељи и родбина окривљених, дочекано аплаузом. 

Главни докази су, како је навео судија, стенограми са 61. и 62. седнице Владе Србије, које су одржане у новембру 2001. године, у време док је спорни догађај трајао, као и записник са седнице скупштинског Одбора за безбедност, такође одржане у истом периоду, а на којима је догађај називан „протест”.

Доказ је и реакција врха државе, која се огледа у чињеницама да догађај није оцењен као претња по безбедност државе, Влада није прогласила ванредно стање, није подизан ниво безбедности, степен борбене готовости, није била ургожена безбедност грађана, што доказују видео-снимци догађаја. 

Осим тога, по кратком усменом образложењу пресуде, доказ је и чињеница да су највиши државни функционери, међу којима и премијер Зоран Ђинђић с малолетним сином, непосредно након догађаја ишли у центар ЈСО-а у Кули на славу јединице и том приликом су појединцима из командног састава уручене почасне сабље и трофејни пиштољи.

„Да у догађају није било оружане побуне говори у прилог и то како се недавно понашала држава Турска у ситуацији оружане побуне, а овде су такве реакције изостале“, рекао је судија Герасимовић.

У одбрани пред судом Милорад Улемек Легија је истицао да је кривични поступак покренут тек 2011. године, током власти Демократске странке, и да је „права мета процеса био Војислав Коштуница”, сада бивши лидер Демократске странке Србије.

„Отужница је монтирана и оружје политичара за обрачун с неистомишљеницима. Мета овог монтираног поступка био је Војислав Коштуница, а Јединица је колатерална штета“, рекао је, између осталог, Улемек у завршној речи своје одбране.

Првоокривљени Улемек је нагласио да централно место у оптужници заузима заправо Душан Спасојевић, за кога се, по Легијиним речима, везују котроверзе, поготово у периоду 2001. године.

„Спасојевић је „звезда” оптужнице, а у ствари, био је партнер појединих службеника Владе“, навео је Улемек.  

Звездан Јовановић је такође истицао да је „Тужилаштво за организовани криминал у подношењу оптужнице било вођено интересима одређене политичке групе, а не законом”.

„Тужилаштво није имало намеру да се бави чињеничним стањем, већ интересима мале групе политичара“, казао је Јовановић. 

Тужилаштво за организовани криминал је у завршној речи предложило да сви окривљени буду осуђени, и то на затворске казне. Поступајући заменик тужиоца је јуче затражио додатно време за изјављивање жалбе на пресуду, па му је суд омогућио додатних 15 дана, укупно 30. 


Суд није поверовао Чеди Јовановићу, Душану Михајловићу, Багзију, Чумету

Говорећи о сведочењима којима суд није поклонио веру, председник судског већа је поменуо Дејана Миленковића Багзија, Љубишу Буху Чумета и Душана Крсмановића јер су, како је образложено, сведочили на основу посредних сазнања.  

Такође, по судијиним речима, веће није поклонило веру ни сведочењима бившег народног посланика Чедомира Јовановића и бившег министра полиције Душана Михајловића јер су била „у супротности с доказима и реч је о накнадним сећањима”.  


Тројица окривљених на челним местима у оптужници Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душко Маричић издржавају казне од по 40 година затвора, на које су осуђени у различитим поступцима.

Поступак је раздвојен у односу на Душана Маричића Гумара пошто је медицинским вештачењем утврђено да због болести није способан да прати суђење и учествује у кривичном поступку.

Иначе, објављивање пресуде пратио је и народни посланик, лидер радикала Војислав Шешељ, члан правног тима  оптужених Улемека и Звездана Јовановића.

Првооптужени Улемек није присуствовао објављивању пресуде, као ни Мића Петраковић и Владимир Потић.

У оптужници, која је подигнута  2012. године, наведено је да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО, који је тада био у саставу Ресора државне безбедности, „отказао послушност команди, повукао своје припаднике у центар у Кули, а део оперативног састава блокирао је саобраћај на ауто-путу у два наврата. Први пут 10. новембра, на делу ауто-пута Нови Сад – Суботица, а други пут 12. новембра у Београду код Центра „Сава”, те да је ЈСО у више наврата одбио захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића да прекине побуну.

По тези оптужбе, која, како сматра суд, није доказана, догађај је наводно био „оружана побуна с циљем рушења тадашње Владе премијера Зорана Ђинђиђића и уставног поретка у држави”.

Одбрана је упорно тврдила да је догађај био „миран протест који су припадници ЈСО-а предузели због незадовољства јер су 8. новембра 2001. године, због обмана тадашњег врха РДБ-а, у незнању учествовали у акцији хапшења хашких оптуженика браће Бановић, иако је раније власт обећала да ЈСО неће бити ангажован на хапшењу лица с хашких потрница док се не донесе Закон о сарадњи с Хашким трибуналом”.

Ј. Јаковљевић

Адвокати обране поздравили пресуду припадницима ЈСО

Адвокати одбране поздравили су данас ослобађајућу пресуду припадницима ЈСО, оцењујући да је суд правилно утврдио чињенично стање и оценио да у радњама оптужених нема елемената кривичног дела оружане побуне.

Адвокат Велимир Јакић бранилац Звездана Јовановића рекао је новинарима да је судија у усменом образложењу пресуде навео да није веровао неким заштићеним сведоцима и политичарима, који су и даље на политичкој сцени.

"Њима није веровао јер су њихова сведочења посредна сазнања и немају везе са критичним догађајем", рекао је он.

Миро Јовановић, бранилац Драгише Радића, подсетио је да је први доказ који указује да нема кривичног дела оружана побуна - транскрипт са сенице Владе.

"Од септембра месеца 2011. године лично као бранилац сам молио суд да прихвати речи покојног премијера Зорана Ђинђића. Требало је 14 месеци притвора, седам година поступка да чујемо коначно шта је став премијера био", рекао је Јовановић.

Он је подсетио и да је 2012. године републички тужилац и претходни специјални тужилац навео да догађаји из новембра 2001. године немају никаве везе са убиством Ђинђића у марту 2003. 

Јовановић: Побуна ЈСО била увод у убиство Ђинђића 

Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић оценио је данас да никаква пресуда не може поништити оно што је било јасно и пре 17 година - "да је побуна Јединице за специјалне операције била увод у убиство Зорана Ђинђића". 

Јовановић је поводом првостепене ослобађајуће пресуде припадника некадашње Јединице за специјалне операције (ЈСО) изнео тврдњу да су "злочиначко удружење и тада и данас чинили политичари, адвокати, делови тајне и јавне полиције, као и сви они којима", како је рекао, није одговарало да Србија буде модерна држава, него су спас тражили у "преживелим остацима Милошевићевог режима и онима који су у међувремену постали заштитници Милошевићевог наслеђа". 

"Они су извели ЈСО на улицу тог новембра, они су покушали неколико пута да убију Зорана Ђинђића и планирали убиства његових најближих сарадника и они су пуцали 12. марта 2003. године", тврди Јовановић, саопштила је ЛДП. 

Он каже и да их "немушта образложења пресуде" неће спречити у томе да на то подсећају. 

"Ми имамо дуг према ономе што је радио Зоран Ђинђић, према људима који су се борили да се сазна све о чињеницама које су пратиле атентат на њега и немамо право никада да одустанемо од трагања за истином о свему што је претходило чину убиства премијера Србије", навео је Јовановић. 

Према његовим речима, они који данас ликују су адвокати, сарадници мафије, портпароли криминалних кланова, политичари који су тада радили против Владе Зорана Ђинђића, али они, како каже Јовановић, "не могу побећи од онога да су директни помагачи убицама Зорана Ђинђића и нема те судске пресуде које ће их од тога ослободити".

Специјални суд у Београду ослободио је раније данас седморицу припадника некадашње Јединице за специјалне операције (ЈСО) од оптужби за оружану побуну јединице 2001. године, јер тужилаштво није доказало своје тврдње.

Ово је првостепена пресуда и на њу тужилаштво за организовани криминал има право жалбе.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести