Класична такозвана балканска рута шверца дроге више не постоји. Све државе Европске уније постале су тржиште за шверц и продају дроге, од најскупљих до најјефтинијих. Наши држављани одавно су у том ланцу, а врло често су само курири. Углавном ни не знају коме преносе дрогу, најважније је да пошиљка стигне до следећег дистрибутера, а онда следи даља расподела.
Тако у изјави за „Дневник” хватање двојице српских држављана у Румунији код којих је заплењено нешто више од тоне кокаина уличне вредности 300 милиона евра коментарише познати експерт Марко Лопушина.
Дрога је откривена кад је један мештанин села Свети Ђорђе на Црном мору пријавио да је у мору преврнут брод и да плутају тела. Полицајци су се шокирали кад су схватили да је у појасевима за спасавање дрога. Након тога ухапшени су Врањанци Ненад Ц. (43) и Тоде К. (50).
Рекордна заплена дроге на обали Црног мора, али и стављање лисица двојици српских држављана, резултат су сарадње двеју полиција, а сумња се да су ухапшени Срби само једна од карика у добро организованом ланцу шверца наркотика из Латинске Америке у Западну Европу.
То је било први пут да су наши држављани с кокаином пали у Румунији. До сада су због кријумчарења те дроге најчешће хапшени у Шпанији, Грчкој...
– Постоји сумња да су шверц кокаина организовали припадници криминалне групе која, наводно, тесно сарађује с одбеглим Филипом Кораћем и барском криминалном групом с Аленом Кожаром на челу, а за којим трага црногорска полиција. За Кораћем је расписана потерница због сумње да је наручио убиство Блажа Ђуровића. Сумња се да су Кораћ и Кожар блиски Луки Бојовићу – открио је извор упућен у истрагу, и додао да засад нема индиција о томе да су пријатељи Луке Бојовића умешани у тај шверц.
Како наводи, дрога је највероватније стигла из Колумбије, а Румунија је била само транзитна земља ка земљама ЕУ.
– Истрага је започета 20. марта, када је у округу Тулча пронађен килограм кокаина који је испао из комбија букурештанских таблица, највероватније током утовара дроге – објашњава наш извор.
Срби су само једна од карика у добро организованом ланцу шверца наркотика из Латинске Америке у Западну Европу.
– У Србији има око 200.000 наркомана, али та дрога, која је једна од најскупљих, није, наравно, намењена домаћем тржишту. Претпостављам да је намера била да се транспортује према Чешкој и даље у земље Скандинавије – наглашава Лопушина.
Процењује се да је европско тржиште треће по величини тржиште кокаина у свету, иако се у Европи одузме око десет одсто укупно заплењене количине. И поред хетерогености тог тржишта, кокаин је и даље друга најчешће коришћена дрога у Европи. То илуструју подаци истраживања који показују да употреба кокаина преовладава на југу и западу Европе. По подацима, 14,9 милиона становника Европе, старости од 15 до 34 године, у неком тренутку у животу пробало је кокаин.
Препозната су три главна поморска пута ка Европи: северни, који иде преко Кариба и Азорских острва ка Португалу и Шпанији, централни, из Јужне Америке преко Зеленортских острва или португалске Мадеире и Канарских острва ка Европи, и афрички, из Јужне Америке ка Западној Африци, а одатле углавном ка Шпанији и Португалу.
Осим Иберијског полуострва, превасходно Шпаније као главне државе за улазак кокаина у Европу, примарне улазне тачке су постале Холандија, Белгија и Француска. Последње веће заплене говоре у прилог тврдњи да се кокаин, који афричким путем улази у Европу, сада на западноевропско подручје пребацује и преко претоварних лука на Црном и Јадранском мору (Варна у Бугарској, Констанца у Румунији и Одеса у Украјини, Бар у Црној Гори), коришћењем северног крака „балканске руте”.
Ликвидације после провале
Свака недисциплина у спровођењу договорених активности, као и откривање организовање криминалне групе и заплена кокаина, доводе до међусобних обрачуна и ликвидација чланова тих група у Србији, у земљама у окружењу, али и у земљама из којих кокаин потиче (Јужна Америка).
Осим тога, планиране и добро организоване ликвидације дешавају се најчешће у посебно одабрано време и на јавним местима, да би се послала јасна порука супротстављеним картелима, што узнемирава грађане и утиче на њихов осећај сигурности.
Након откривања крујумчарских група долази до борбе за превласт и освајање „упражњеног” места, насиљем или ликвидацијом чланова супротстављених нарко-кланова у Србији.
Балканске организоване криминалне групе које се баве шверцом кокаина карактерише удруживање са заинтересованим групама из различитих делова света и подела плена, ризика и трошкова.
Безбедносне импликације укључености држављана Србије у банде које се баве кријумчарењем кокаина произлазе и из чињенице да је примарни фактор удруживања и деловања тих група енорман профит. На локалном тржишту у Србији продајна цена кокаина креће се од 40.000 до 50.000 евра килограм, односно 80–100 евра за један грам на улици.
М. Бозокин
