Како се сазнаје, Ж.В. је задобио тешке телесне повреде главе.
О случају је обавештено и Прво основно јавно тужилаштво у Београду.
Истрага је у току.
Ж.В. је запослен на Одељењу ортопедије Клиничко боничког центра Звездара.
Ово није први пут да пацијенти насрћу на докторе. Пре два дана неуролога, др Бранка Кајтазија, са синовима старим 13 и 15 година, претукла су два малолетника на Вождовцу. До инцидента је дошло код Централног гробља, када су насилници на њих насрнули металним шипкама. Сва тројица су завршили у Ургентном центру.
Саслушан нападач на лекара у КБЦ Звездара, нанео му тешке телесне повреде главе
Полиција је саслушала нападача (27) који је синоћ, нешто пре поноћи, нанео тешке телесне повреде доктору у Клиничко-болничком центру Звездара, сазнаје Танјуг.
Нападач је у једној од ординација КБЦ Звездара физички насрнуо на запосленог у овој здравственој установи и том приликом му нанео тешке повреде главе.
Против нападача је поднета пријава за насилиничког понашање и наношење тешких телесних повреда.
Како је Дневник раније писао, пре два и по месеца, 16. октобра ове године, претучен је доктор Хитне помоћи Н. К. (43) у једном ресторану код Барајева. Незванично, он је увече са екипом дошао због позива да се један гост повредио.
Крајем априла такође је нападнута екипа Хитне помоћи на Звездари. Младићи су тада палицама напали доктора и возача током интервенције.
У фебруару ове године дежурни доктор бујановачке Хитне помоћи добио је батине у просторијама здравствене установе. Тада је до напада дошло када је доктор рекао једном алкохолисаном мушкарцу који је претходно довео пацијента, да нема слободан санитет за транспорт. Тај исти мушкарац неколико дана раније напао је медицинску сестру.
Докторку и медицинску сестру напала су три члана породице приликом кућне посете у Краљеву, а један је репетирао и пиштољ. Успеле су да се спасу.
Оваквих прича ове године има много. Зашто се пацијенти обрачунавају с медицинским особљем и како да се спрече овакве појаве?
Лекари и медицински радници кажу да је њихов живот често угрожен, нарочито током дежурства или на хитним интервенцијама. Иако знају да је родбина приликом таквих интервенција узбуђена, викањем и песницама неће помоћи пацијентима, већ ће спречити лекаре да пруже адекватну помоћ. Проблем представља и чињеница да је медицинских радника мало, а немедицинских, међу којима је и обезбеђење, још мање.
У великим местима, где су организовани ургентни центри, постоји стална служба обезбеђења, али Домови здравља не могу да се изборе с пацијентима који долазе у пратњи родбине, која најчешће суче рукаве.
Лекарска комора Србије одавно тражи да медицински радници добију статус службених лица. Ипак, Статус службеног лица од 2019. године имају припадници војске и полиције, инспектори у контроли, јавни бележници, тужиоци, судије, и извршитељи.
Лекари, адвокати, новинари, просветни и социјални радници такав статус нису добили.
Овај статус омогућио би им бољу заштиту и веће казне за нападаче.
И. Р.
