Процењена вредност пројекта, који реализује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у сарадњи с Владом Немачке и Програмом за развој УН, јесте 20 милиона евра, а подразумева вађење између 14 и 23 потопљена брода која утичу на безбедност пловидбе на сектору Дунава низводно од Хидроелектране „Ђердап 2”.
Пројекат је иницирала министарка грађевине Зорана Михајловић, а помоћник у Министарству Вељко Ковачевић каже је да је он важан не само за Србију већ и за све подунавске земље. Како наводи, циљ пројекта је да до 2020. године потопљени бродови буду извучени из корита реке.
Такође, наводи се да ће се у сарадњи с немачким рониоцима радити на испитивању присуства неексплодираних убојних средстава, што је предуслов за безбедно вађење флоте из Дунава.
Локација која привлачи посебну пажњу је лука Прахово код Неготина. Тамо се под водом крију потопљени немачки бродови који, када је низак водостај, угрожавају и пловни пут на том делу Дунава.
Последњих неколико година само у Дунаву пронађено је и уклоњено шест авионских бомби и 25 комада других врста експлозива.
На некима од 23 потопљена немачка брода је и прави ратни арсенал. Постоји сведочење истраживача да се тамо и дан-данас налази више од 213.000 тона ратне технике коју су нацисти покушали да спасу повлачећи се 1944. године с Источног фронта. Поједини бродови су и даље пуни експлозива, у њима су још увек дубинске мине, која представљају велику опасност, упозоравају упућени.
Европска агенција за реконструкцију је 2009. године финансирала техничко извиђање на 11 локација на Дунаву и Сави, да би две године касније почело уклањање неексплодираних средстава у луци Прахово. Радови су трајали до марта 2013. године, али због недостатка новца пројекат није завршен.
Иначе, за решавање проблема бомби у рекама не помажу ни многобројни апели. Појединци који пронађу бомбе приликом рушења старих кућа или на њивама, бацају их у Дунав или делове оставе крај контејнера. Кад се река повуче, људи често зову полицију.
Многи људи, када реше да се отарасе бомби, ваљда мисле да је најбезбедније ако оне заврше у води. Међутим, и ако их заукају јако, када се вода повуче, оне се нађу уз обалу, указују у полицији.
Дунав је нарочито пун пројектила и бомби код насеља Садови у Петроварадину. По једној верзији, после Другог светског рата, приликом чишћења града од тог опасног оружја, све се одвлачило на ту, тада ненасељену локацију, а потом затрпавало песком. Приликом спирања десне обале, пројектили су почели да се појављују. Надлежни с времена на време, уз прописане мере обезбеђења, уништавају на Садовима заплењена минско-ескплозивна средства.
За остале локације у воденим токовима Србије за које се сумња да су загађене различитим врстама неексплодираних убојних средстава у току је извиђање ради прелиминарне процене ризика, истиче се у извештају Центра за разминирање Србије о „минској ситуацији у Републици у јулу 2017. године”.
М. Бозокин
Критичне локације Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад...
По извештају Центра за разминирање Србије, од бомбардовања наше земље 1999. године, неексплодиране авионске бомбе – ракете налазе се и у Сави и у Дунаву (Мост Богојево – Ердут, Мост Бачка Паланка – Илок, Нови Сад 1 – узводно од Моста слободе, Нови Сад 2 – низводно од железничког моста, Лука Панчево, далековод Ритопек – Иваново, Мост Смедерево – Ковин, Лука Прахово, Шабац, Обреновац 1 – у близини термоелектране, Обреновац 2 – у близини фабрике у Баричу).
Сумња се да се у Сави на подручју села Јамена налазе импровизоване минске направе заостале из периода сукоба 1991–1995. године.
