На њему се види како двојица дечака ударају трећег. Након удараца и малтретирања, ученици су од злостављаног дечака тражили да им пољуби руку.
Случај вршњачког насиља, пријављен је школи и предузете су све законске мере. Ученици су се измирили, а мајка дечака, који је био изложен вршњачком насиљу, потписала је изјаву да не жели никог да терети.
Подсетимо, прошле недеље се појавио снимак шамарања ученице Техничке школе „Милета Николић” у Аранђеловцу коју су напали школски другови и другарице.
Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу достављен је извештај Полицијске станице у Аранђеловцу, о догађају од 13. октобра ове године у Техничкој школи ”Милета Николић” у Аранђеловцу, када је у одељењу првог разреда дошло до физичког насиља над ученицом тог одељења, малолетном Б. Н. (16). О случају, који је изазвао најоштрије осуде, обавештени су МУП и Центар за социјални рад, а у школу је хитно упућена и Републичка просветна инспекција.
Превентивно на спречавање насиља, поред родитеља, могу да утичу у предшколском узрасту и васпитачи, затим учитељи, али морају да се укључе и педијатри и центри за социјални рад.
Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић каже да су у овом случају учиниоци кривичног дела млађи малолетници (имају по 15 година) којима и није могуће изрећи најстроже санкције (на пример малолетнички затвор) и да би требало размотрити примену такозваног васпитног налога.
Васпитни налог је, како је указао професор, врста парасанкције, коју може да одреди тужилац када процени да је то целисходно и без покретања кривичног поступка, или касније судија за малолетнике, у току поступка. Он се може изрећи за кривична дела за која је запрећена новчана казна или казна затвора до пет година, а у овом случају - за кривично дело насилничког понашања - за које је запречена казна од шест месеци до пет година затвора.
Шкулић сматра да је васпитни налог, којим се налаже, на пример, извињење оштећеном или накнада штете, суштински бољи за постизање ефекта код малолетника него нека друга врста праве санкције. Он је истакао да, иако нико не може да занемарује вршњачко насиље, оно се дешавало и раније, али да није било видљиво у мери у којој је данас због друштвених мрежа.
- Овде треба да се нађе начин како да се помире интереси жртве и интереси малолетних учинилаца кривичног дела - зкаључио је професор Шкулић.
- Борба против школског, вршњачког насиља не води се само у школи и само у раду с децом, већ тако што ће се санкционисати насиље у целом друштву, сваки облик насиља -истиче социјални психолог Драган Попадић.
За насиље су, појашњава, одговорни и деца, школа, родитељи и друштво, па свако мора да да свој допринос. Деца имају идеју да такво понашање није нарочито лоше, да је дозвољено и да им ништа неће бити ако буду насилни.
- Прво што треба учинити да насиље заиста не буде дозвољено јесте да се јасно пошаље порука да је насиље нешто што се неће дозволити, да за то постоји нулта толеранција, да ће деца знати да ће починилац сносити санкције за насиље... Зато је важно радити на ширењу културе толераније, ненасиља и међусобног уважавања, где ће насиље бити искључено из комуникације - назначио је Попадић.
Родитељи ће убудуће осетити „на новчанику” због насилничког понашања њихове деце предвиђа и Закон о основама система образовања и васпитања, па су наведене казне од 30.000 до 100.000 динара за родитеље чије дете малтетира вршњаке у школи, нарушава углед и част другог ученика или наставника. Попадић сматра да ће то допринети сузбијању вршњачког насиље, јер ће погодити поједине родитеље који су сада можда сасвим равнодушни према томе што њихова деца раде, али и појачаће свест да је насиље недозвољено.
Поред васпитних налога, који према Закону, подразумевају поравнање с оштећеним, редовно похадање школе или редовно одлажење на посао, бесплатно укључивање у рад хуманитарних организација и друго, малолетницима се за учињена кривична дела могу изрећи и „праве” санкције као што су васпитне мере, казна малолетничког затвора и мере безбедности.
Васпитне мере су судски укор и неке посебне обавезе, мере појацаног надзора родитеља, усвојиоца или стараоца, или у другој породици, затим појачан надзор органа старатељства, надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника, као и заводске мере као што су упућивање у васпитно-поправни дом или у посебну установу за лечење и оспособљавање.
Мере упозорења и усмеравања изричу се кад је довољно таквим мерама утицати на лицност малолетника и његово понашање. Мере појачаног надзора примењују се када за васпитавање и развој малолетника треба предузети трајније мере уз одговарајући стручни надзор и помоћ, а није потребно малолетниково потпуно одвајање из дотадашње средине, каже Закон.
Заводске мере изричу се према малолетнику према коме треба предузети трајније мере васпитавања, лечења и оспособљавања уз његово потпуно одвајање из дотадашње средине, ради вршења појачаног утицаја на малолетника и изричу се као последње средство. Могу трајати само колико је потребно да би се остварила сврха васпитних мера.
Д. Николић
