Није насиље за чуђење и саопштење, већ за озбиљну акцију

БЕОГРАД: Борба против школског, вршњачког насиља не води се само у школи и само у раду с децом, већ тако што ће се санкционисати насиље у целом друштву, сваки облик насиља, истиче социјални психолог Драган Попадић.
nasilje u skolama.jpg
Фото: freeimages.com

Узрока вршњачког насиља има много, као и за било које друге појаве, и управо то што има више узрока доводи то тога да се оно и понавља, сматра он.

"Насиља ће бити, у различитом степену, као што ће увек бити саобраћајних несрећа и не треба очекивати да ће школе моћи да искорене вршњачко насиље, али оно што се може учинити је да се оно смањи на најмању могућу меру и да се, након што се деси, интервенише на прави начин", каже Попадић за Тањуг.

За насиље су, појашњава, одговорни и деца, школа, родитељи и друштво, па свако мора да да свој допринос. 

Што се тиче деце, каже психолог, многа од њих очигледно имају идеју да такво понашање није нарочито лоше, да је дозвољено и да им ништа неће бити ако буду насилни. 

"Видимо то и овде, да ова насилна девојчица пушта да други то снимају и без икакве бојазни да ће то имати неке лоше последице", каже Попадић.

Указује да прво што треба учинити да насиље заиста не буде дозвољено јесте да се јасно пошаље порука да је насиље нешто што се неће дозволити, да за то постоји нулта толеранција, да ће деца знати да ће починилац сносити санкције за насиље...

То је, додаје, прва, али не и довољна мера, јер се самим кажњавањем не може много постићи, па би насиље онда постало тајно и не био било снимано.

Зато је, назначио је Попадић, важно радити на ширењу културе толераније, ненасиља и међусобног уважавања, где ће насиље бити искључено из комуникације. 

"Насилно понашање је тренутно једно од облика понашања које је често пристуно у друштву, које се често не види као много лоше и не треба се чудити када и деца примењују облик понашања који виде у својој породици и свуда око себе. Дакле, борба против школског, вршњачког насиља се не води само у школи и само у раду са том децом, већ тако што ће се санкционисати насиље у целом друштву, сваки облик насиља", истакао је он. 

Да родитељи убудуће осете "на новчанику" због насилничког понашања њихове деце предвиђа и Закон о основама система образовања и васпитања, па су наведене казне од 30.000 до 100.000 динара за родитеље чије дете малтетира вршњаке у школи, нарушава углед и част другог ученика или наставника.

Попадић сматра да ће то допринети сузбијању вршњачког насиље, јер ће погодити поједине родитеље који су сада можда сасвим равнодушни према томе што њихова деца раде, али и појачаће свест да је насиље недозвољено. 

"Код нас често казне не служе само да уплаше људе, па да онда они не раде то за шта би били кажњени, већ служе као једна јака порука да је тако нешто недозвољено и лоше чим се кажњава. Док год насиље изазива само чуђење, саопштења и слично оно ће се опажати као нешто што - боже мој, није ни нарочито лоше. У том смислу, мислим да ће казне имати ефекта", мишљења је Попадић.

То што вршњаци неретко снимају међусобне обрачуне показује да они који то снимају и шаљу другоме, ту ситуацију опажају као неку ситуацију која није нарочито лоша и која ће изазвати занимаље других људи и вршњака.

"То, опет, показује веома забрињавајући однос према насиљу. Те сцене се не шаљу као упозорење шта се дешава тој девојцици, већ као забавни снимак који треба да конкурише сличним сценама из ријалитија који сваког дана гледају на телевизији", приметио је Попадић.

Камере им омогућавају да та врста насиља буде видљивија и да се шири, али не проузорукују оне те случајеве насиља, додао је.

EUR/RSD 117.1119
Најновије вести