Допунска вакцинација зауставила мале богиње

Захваљујући допунској вакцинацији и озбиљним напорима свих у систему имунизације, остварени су услови да епидемија малих богиња у појединим деловима и градовима Војводине не добије размере које би тешко могле да се контролишу, оцењује шеф Одсека за имунизацију Јужнобачког округа у Институту за јавно здравље Војводине епидемиолог доцент др Миољуб Ристић.
male boginje, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

- У Војводини је током 2017. обухват ММР вакцином код предшколске деце био 78 одсто, док је другу дозу пред полазак у школу добило 93,2 одсто планираних обвезника. У Новом Саду је на крају 2017. године прву дозу ММР вакцине примило мање од 60 осто деце, а другу дозу 85 одсто деце. Међутим, допунским имунизационим активностима кроз поновно позивање све невакцинисане деце на вакцинацију и порастом одазивања родитеља да доведу децу на вакцинацију у Новом Саду, за прва три месеца 2018. године године успело се у напорима да обухват предшколске деце буде око 90, а школске деце чак 96 одсто - наводи др Ристић.

Први случај морбила на територији Војводине у последњој епидемији малих богиња, регистрован је 10. новембра 2017. године, а у наредних годину дана, до 8. новембра, забележено је укупно 187 случајева малих богиња.

- Међу потврђеним случајевима, 78 случајева морбила регистровано је у оквиру епидемије у Граду Новом Саду, а остали случајеви су с територија Сремског (59), Севернобанатског (11), Јужнобанатског (21), Јужнобачког (7), Севернобачког (4), Западнобачког (5) и Средњобанатског (2) округа - каже др Ристић.

Епидемије морбила ођављене су на територији три града, и то су Кикинда, Инђија и Нови Сад, а последњи случајеви морбила у Војводини регистровани су на територијама Јужнобанатског округа, где је седморо оболелих током октобра 2018. године, као и Сремског округа где је регистрован један случај у новембру 2018. године, те су у овим окрузима још увек на снази мере пооштреног надзора над морбилама.

- Међу оболелима од морбила у Војводини, најмлађи пацијент је био узраста 1,5 месец, а најстарији 56 година. Више од 90 одсто оболелих било је невакцинисано, вакцинисано једном дозом вакцине или непознатог вакциналног статуса против морбила. Сви су прележали болест без трајних последица и у Војводини нисмо регистровали смртне исходе, нити озбиљне компликације услед обољевања од морбила - истакао је др Ристић.


Епидемија мотивисала на вакцинацију

- Интересовање родитеља за вакцинацију ММР вакцином значајно је повећано избијањем ове епидемије, која је највећа у последњих 25 година и регистровањем првих смртних исхода после 20 година. Нажалост, слично искуствима у свету, и код нас је показано да страх од обољевања, хоспитализације, потенцијалних компликација и смртног исхода значајно доприноси „буђењу“ свести о значају вакцинације и порасту обухвата имунизацијом током епидемије. Зарад превенције свих будућих епидемија болести које могу бити спречене применом вакцина, потребно је да свест о значају вакцинације и одговорност за њено неометано спровођење буде увек присутна - истакао је др Ристић.


Услови за ограничено преношење инфекције обезбеђени су због хитно и широко примењених противепидемијских мера, а то су кампањска имунизација свих пропуштених годишта узраста од једне до 14 година, као и и здравствених радника на

одељењима с повећаним ризиком, али и родитеља у пратњи деце која су хоспитализована у дужем временском периоду на болничким одељењима с повећаним ризиком.

- Тиме је број оболелих у епидемији у Војводини сведен на прихватљиву меру, чиме је избегнут ризик да се услед већег обима епидемије код појединих оболелих развију или озбиљне компликације или чак региструју смртни исходи. Што је већи број оболелих у епидемији и ризик од најтежих форми оболевања од малих богиња је већи - наглашава др Ристић.

Осетљиве на инфекцију вирусом малих богиња су све особе које нису прележале болест или нису комплетно вакцинисане против малих богиња, без обзира на узраст. Тежина клиничке слике морбила зависи од узраста оболелих, а теже форме обољевања чешће се региструју код невакцинисаних млађих од пет година и старијих од 20 година. Регистровани смртни исходи у актуелној епидемији морбила у Србији углавном су у овим узрастима.

- Компликације након обољевања од малих богиња су честе, а сматра се да се код сваког трећег оболелог региструје нека од компликација малих богиња. У епидемијама, осим потребе за хоспитализацијом великог броја оболелих, код шест одсто оболелих региструје се пнеумонија, код седам одсто упала средњег уха, а на хиљаду оболелих један пацијент развиће акутно запаљење мозга, енцефалитис, с трајним последицама по здравље. Код двоје од хиљаду оболелих од морбила ће се регистровати смртни исход, углавном због компликације пнеумоније - каже др Ристић и додаје да је смртни исход регистрован код 15 особа у Србији.

- Традиционално висок обухват имунизацијом на територији Јужног Баната допринео је да се епидемија у Румунији, регистрована годину дана пре избијања епидемије у Србији, не прелије на територију овог округа Покрајине. Случајеви морбила који су касније ипак регистровани у Јужном Банату, углавном су били у вези с епидемијом морбила пријављеном на територији Београда, а већином су оболевале особе које су, према тада важећем календару имунизације, вакцинисане с по једном дозом вакцине против морбила - навео је др Ристић.

Пре неки дан Македонија је прогласила епидемију морбила, пошто је регистровано 12 оболелих. Наши имунолози очекују да ће повећани обухват вакцинацијом у Србији спречити преливање епидемије на нашу земљу. Према подацима Института за јавно здравље Србије, у децембру је регистровано седам новооболелих: четири у Јагодини, један у Београду и два у Панчеву.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.0769
Најновије вести