"Код нас су лета последњих година изузетно топла. Лето је иначе сезона у току године када су код нас највише порасле температуре гледајући те трендове глобалног загревања које су последица климатских промена. Када гледамо појединачна годишња доба, видимо да лета имају највећи пораст температура, минималних дневних и средњих дневних и максималних дневних, чак гледајући целу планету, регион у ком се Србија налази је регион који има рекордни пораст летњих температура", нагласио је он и додао је просечна јулска температура у Београду ове године била за око четири степена виша од вредности из средине прошлог века.
Истакао је да са високим температурама иде и чешћа појава топлотних таласа, они постају дужи и интензивнији, тако да у Србији последњих година скоро сваког лета буде између два и четири топлотна таласа, што је раније била неуобичајена појава у Србији.
Каже да ова лета која се сад сматрају топлим, биће релативно блага лета за она која нас чекају у будућности, која ће бити топлија са већим бројем топлотних таласа који ће бити још дужи. Напомиње да клима иде ка том топлијем режиму и да је то процес који је тешко зауставити, да ће се у најбољем случају зауставити процес климатских промена 2050. године на фамозној граници од два степена топлоте панете.
"Тренутно је планета у просеку топлија за један степен, а оно што су све државе на свету потписале и око чега су се договориле јесте да користе фосилна горива од 2050. године и ако се то испуни онда ћемо 2050. година да будемо за један степен топлији него данас", објаснио је климатолог и додао да, иако тај један степен људима делује релативно мало, он значи драстично увећање екстрема и доприноси да сваке године буде неколико топлотних таласа.
Ђурђевић каже да због изузетно високих температура у Европи, од којих је прошле године умрло 60 хиљада људи, климатска склоништа, попут спортских хала или тржних центара, су постала популарна како би људи могли да проведу ноћ у климатизованим условима.
Истиче да је суперћелијска олуја посебна врста олујног облака који има врло специфичну циркулацију, услед које тај облак може да буде знатно разорнији, у смислу да развије јаче приземне ветрове, да произведе више града, кише, јаке ветрове, и додаје да је суперћелијских олуја било и у прошлости, али да се тај појам овог пута задржао у јавности због великог разарања услед олујног невремена.
"Ова суперћелијска олуја може на неки начин да буде повезана са климатским променама и генерално сво олујно невреме можемо на неки начин да повежемо са климатским променама. Разлог зашто то можемо да урадимо јесте да, кад имамо топлију атмосферу, она у себи може да понесе више водене паре. Атмосфера има неки резервоар у коме смешта водену пару и што је ваздух топлији, тај резервоар је већи. Пошто је данас атмосфера у просеку топлија за један степен, онда је величина тог резервоара већа за седам посто, односно у себи може да понесе седам посто више водене паре", рекао је он.
