Мапиране општине с највећим потребама за помоћ старијима

БЕОГРАД:  Београд, Нови Сад, Ниш, општине Пиротског, Борског и Зајечарског округа, Суботица, Крагујевац, Зрењанин, као и Црна Трава и Гаџин Хан, места су у којима је потребна највећа ангажованост свих делова друштва ради међусобне подршке и обезбеђивања помоћи најстаријима, показала је анализа НАЛЕД-а.
stari ljudi starost
Фото: pixabay.com

Са уделом популације старије од 65 година од 21 одсто, Србија се налази међу најстаријим државама у Европи, истичу у тој алијанси и додају да се највећи број становника старијих од 65 година налази се у Београду (више од 330.000).

Потом, у Новом Саду их је 60.000 и Нишу 50.000, те је и у овим градовима потребно оформити највећи број волонтерских центара за помоћ старијима и размотрити на који начин би привреда, пре свега локални трговински ланци, могли да помогну у дистрибуцији, наводи се у анализи НАЛЕД-а.

Посебну пажњу потребно је усмерити ка Новом Београду где је више од 45.000 старијих, али и Вождовцу, Земуну, Звездари, Палилули и Чукарици који имају по 30.000 старијих и више, каже извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.

Према њеним речима, још једно од могућих решења је да се прошири Закон о поједностављеном ангажовању сезонских радника у одређеним делатностима на курирске послове разношења намирница, лекова и других потрепштина, при чему би за ангажовање курира преко мобилне апликације били задужени управници зграда у координацији са надлежним институцијама.

Важно је обратити пажњу и на локалне самоуправе у Борском, Пиротском и Зајечарском округу где на једног становника млађег од 15 година долази између два и 2,5 становника старијих од 65 година.

У овим окрузима потребно је размислити и о међуопштинској или међуокружној сарадњи младих на помоћи најстаријем становништву имајући у виду мањи удео млађег становништва, истичу у НАЛЕД-у.

Као важан индикатор потребно је посматрати у којим локалним самоуправама је удео једночланих или старачких домаћинстава највећи.

Поред Београда, Новог Сада и Ниша издвајају се и Суботица, Крагујевац и Зрењанин са више од 10.000 једночланих домаћинстава.

Такође, иако се не издвајају по апсолутном броју становника, Црна Трава и Гаџин Хан издвајају се како по односу броја лица старијих од 65 и млађих од 25 година, тако и по учешћу једночланих домаћинстава у укупном броју домаћинстава те је у овим локалним самоуправама потребно осмислити и додатне начине доставе основних животних средстава - као што су недељне покретне продавнице, или ангажовање младих волонтера или курира из оближњих градова попут Лесковца и Ниша.

У Гаџином Хану свако треће домаћинство је једночлано, а на сваког млађег од 25 година долази 3,33 особе старије од 65. година.

У Црној Трави удео једночланих домаћинстава је 41 одсто, а на сваку млађу особу "дође" чак пет старијих.

"Сагледавање старосне структуре становништва у локалним самоуправама и идентификовање у којим општинама је неопходно ангажовати веће капацитете за помоћ нашим најстаријим, омогућава да се рационално и таргетирано користе ограничени ресурси, нарочито локалних самоуправа које су по природи најближе становништву", рекла је Јовановић.

Зато је НАЛЕД упутио и предлог Министарству здравља да се апотекарским установама омогући достава лекова и медицинских средстава на кућну адресу по моделу који одреде локалне самоуправе и републички органи.

Она је указала да је иницијатива стигла од чланова НАЛЕД-а који су спремни да помогну на овај начин, посебно најстаријима.

EUR/RSD 117.1277
Најновије вести