На трансплантацију чека око 2.000 пацијената

Овогодишњи Европски дан донора, 8. октобар, дочекујемо са драматичним падом броја трансплантација органа, које могу да спасу људске животе.
д
Фото: Промо

На нови бубрег чека више од 800 пацијената, јетри се нада преко 60 људи, срце чека око 50 особа, а плућа више од 70 пацијената. Ту су и они који чекају рожњачу и костну срж. У нашој земљи око 2.000 људи чека трансплантацију, а уколико се нешто не промени, многи од њих, на жалост неће дочекати орган који им може спасити живот.

Колико је ситуација алармантна говори и податак да је у Србији за последњих годину дана урађена само једна кадаверична и 13 живосродних трансплантација бубрега. Ова поражавајућа статистика ставила је Србију на дно европске лествице.

Удружење трансплантираних пацијената “Заједно за нови живот” покренуло је националну кампању „Још си ми траг“, јер је време да се ствари промене на боље.


Пропуштена шанса за спас 29 људи

Др Саздановић је навео како је у јулу и августу било девет потенцијалних донора.

- Да смо добили сагласности породица, могли смо продужити живот између 15 и 29 пацијената, који би добили нове органе. Нажалост, то се није десило – навео је др Саздановић.


- Један донор може спасити  и до осам живота. Захваљујући сагласности и једним “да” не спасавају се само животи појединаца, већ на окупу остају читаве породице и у томе се огледа величина хуманости донирања органа. Довољно је да погледате мој случај. Породица нам је остала на окупу, а моја кћеркица Нина данас расте уз свог оца. Сваки секунд живота трансплантираних показује праву вредност и хуманост донирања органа. Не прође дан да свако од нас, који смо трансплантирани, не помислимо на донора и његову породицу, јер су они на наш живот уместо тачке, ставили зарез – истиче Младен Тодић, председник Удружења трансплантираних пацијената “Заједно за нови живот”, који је и сам захваљујући донору и његовој породици добио јетру пре 6 година и нову шансу за живот.

Програм трансплантације органа, базиран на хуманости и доброј вољи сваког појединца, је комплексан, мултидисциплинарни, тимски програм, којим се мери стопа развијености једног друштва. - И поред тога што проблем донирања органа јесте глобални проблем, девет година од обнављања програма трансплантације срца у Србији, развој овог програма нам указује да ипак нисмо довољно сазрели као друштво. До периода пандемије корона вирусом програм је ишао узлазном путањом, 10 трансплантација срца је рађено годишње у нашем центру, након чега долази до застоја програма.  Последња трансплантација срца је урађена октобра 2021. године. Обзиром да су потребе наше земље за трансплантацијом срца око 70 годишње, велики део пацијената код којих постоји медицинска индикација је збринуто уградњом механичке циркулаторне потпоре, и на тај начин им је омогућено да чекају трансплантацију. До сада је у нашем Центру за трансплантацију срца, Клинике за кардиохирургију УКЦ Србије, уграђено 280 различитих механичких уређаја који потпомажу рад срцу и 47 трансплантација срца. Све ове бројке нам указују да само тимским радом медицинских радника и наших грађана можемо остварити успех на овом пољу – објашњава др Емилија Несторовић, начелница одељења за трансплантацију срца и механичку потпору срцу у Клиници за кардиохирургију УКЦ Србије.


Измена закона у процедури

Судбина програма трансплантације је у рукама посланика Скупштине Србије, јер је Уставни суд прошле године донео пресуду да закони о пресађивању органа нису у складу са Уставом Републике Србије.

- Уставни суд је чланове 23. и 28. Закона о трансплантацији, који је донет 2018. године, прогласио делимично неуставним и за поједине ставове Закона тражене су измене. Те чланове смо изменили и дали их у процедуру. У међувремену, да не би губили време, добили смо и правно тумачење могућег даљег наставка трансплантације органа и дали инструкције координаторима у 14 донор болница како да поступају док траје тај правни вакуум измене 23. и 28. члана – рекао је проф. др Предраг Саздановић, државни секретар у Министарству здравља.


За неке органе као што су срце, плућа и јетра, трансплантација је једини начин да болесник настави живот и преживи. Што се тиче бубрега, трансплантација у односу на дијализу, обезбеђује бољи степен опоравка организма, бољи квалитет живота и укупно већи степен социјалне рехабилитације. Осим што је бољи начин лечења, трансплантација бубрега  је и економски исплативија, јер је, после прве године и касније, више пута јефтинии начин лечења од дијализе.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.0769
Најновије вести