Према речима Татјане Давидовић, научне саветнице Математичког института САНУ која руководи пројектом, реч је о примени стандардних и нестандардних метода вештачке интелигенције на побољшање рада блокчејн технологије, а до целокупне реализације остала су још три месеца.
„Знамо да вештачку интелигенцију, којом смо тренутно свуда окружени, чине рачунарски програми који омогућавају машинама, роботима или алгоритмима да реагују на околину и имитирају интелигентно понашање својствено људима и неким животињама”, каже за „Дневник” Татјана Давидовић, наводећи као један од примера циљане рекламе на друштвеним мрежама. “Блокчејн је нова технологија која протеклих неколико година узима маха и исто тако прожима све сфере живота. То је заправо начин дистрибуираног чувања података који је кренуо из финансијског домена, а сада има примену у разним областима: траговини, маркетингу, дигиталном гласању, нотарисању, док су се у последње време појавили паметни уговори, кратког века, који две стране међусобно закључе док се не обави неки посао због кога је сачињен. Са сваком новом ствари има и мало зазора, па је једна група истраживача са пројекта преузела на себе да математичким теоријама фомализује и прецизно покаже како функционише блокчејн. Наравно, пошто је то интернет технологија, као и свака друга ствар отвореног приступа, веома је подложна нападима, па су сигурност, безбедност, приватност у таквим системима важан проблем, те имамо једну групу која се тиме бави. Највећи број нас ради на оптимизационим проблемима, пре свега на обезбеђивању енергетски ефикасних блокчејн технологија. Чули смо да биткоин систем троши годишње струје колико и једна Ирска, Чиле или Финска, што је еколошки неоправдано. У последње време појавили су се неки приступи који се труде да ту енергију преусмере и искористе за још нешто, по принципу два у један, рецимо за процесирање дигиталних слика у здравству или обучавање неуралних мрежа у науци и истраживањима. Ми смо се определили за оно чиме се бавимо, а то је решавање свакодневних тешких оптимизационих проблема. Сав тај посао за који су ангажовани велики ресурси преусмеравамо на решавање проблема у транспорту, распоређивању производних процеса, кластеровању... Практично, не трошимо мање енергије, али је она искоришћена за две ствари истовремено. С обзиром на то да су неки од нас почетници и да смо морали и да учимо о томе, мислимо да имамо значајне резултате и да смо оправдали поверење”.
Како је напоменула у излагању, главна истраживачка организација је Математички институт Српске академије наука и уметности, одакле долази већина истраживача, док су три колегинице са Факултета техничких наука.
– Учесници су углавном математичари и понеки електроинжењер, који се баве истраживањима у криптологији, логици и оптимизацији. Једно од наших постигнућа јесте да смо успели да све те, наизглед неспојиве области, некако ускладимо – напомиње.
Из њиховог досадашњег рада, додаје, може се закључити да је интеракција између вештачке интелигенције и блокчејна двосмерна, што је учинило да поменути систем буде сигурнији и ефикаснији, те да се појаве нове логичке теорије и хеуристичке методе које дају допринос развоју саме вештачке интелигенције.
Члан САНУ проф. др Игор Долинка пожелео је успешан наставак пројекта, који се може похвалити великим учешћем научница.
– Ових година, вештачка интелигенција доживљава нову младост, управо захваљујући споју математичких резултата и грана као што су data science и machine learning, а овај пројекат свакако доприноси томе. Ми смо 12. маја обележили Светски дан жена у науци, што је са друштвеног становишта изузетно важно, не само због тога што математичарка мора бити здрава, него што доприноси бољој интеграцији научне заједнице глобално и, по мом дубоком уверењу, бољој прихваћености научних резултата у практичној примени – закључио је Долинка.
С. Милачић
