С доксатима ниским стари Призрен спава

Ви земљу што делите, морате да знате - можете нам узети и последњу наду, на два дела срце, чак, да поцепате; у њему је Космет у једном комаду – стихови су песме “Космет је једна реч” књижевника Веселина Џелетовића, и потпуно су оправдани када одете у посету тој најјужнијој српској покрајини.
Ispred lipljanskog hrama Vavedenje  Foto: L. Radlovački
Фото: Учесници пројекта „Свим срцем за осмех детета” испред липљанског храма Ваведење  Фото: Л. Радловачки

Без обзира у ком делу Косова и Метохије се задесили, упркос различитим политичким опредељењима и броју српског становништва, традиција и вера нешто су што не јењава и држи све Србе на окупу.

У оквиру пројекта “Свим срцем за осмех детета” Удружења грађана „Нови Сад”, од 30. априла до 2. маја били смо у посети Липљану, Грачаници и Призрену, бројним манастирима и Газиместану. Непуна три дана нису довољна да се о овим местима сазна целокупна историја, али јесу довољна да се осети атмосфера и прошлост којом се сви Косовци српског порекла диче.

Последњих година поприлично је измењена демографска слика Косова, жале се домаћини који су нас дочекали у Липљану. Албанци су изградили прегршт нових насеља, али и путева, нарочито на просторима где је земља најбоља.

- Српско становништво све више продаје своја имања и сели се у централне делове Србије - кажу Липљанци. - Некада је 90 одсто Косова било у нашем власништву, а сада је све више и више Албанаца. Чак су и на сто метара од Газиместана, који је под заштитом Унеска, изградили огромну фабрику, иако је то забрањено.

У околини Приштине гради се највећа америчка амбасада на Балкану, па и шире, прекопута некадашње касарне „Косовски јунаци”, а у којој су данас искључиво војници албанске националности. Слична ствар је и у косовској полицији, из које су сви Срби, без обзира на године, пензионисани. Уз сталну пратњу једне њихове патроле, комуникација са њима била је отежана због (не)познавања језика, али и бојазни да нехотице не изазовемо неки инцидент.

Космет, свакако, највише може да се похвали светим местима - црквама и манастирима који су симбол те територије кроз много векова уназад. Током тродневног боравка, посетили смо манастире Грачаницу, Свети Врачи Козма и Дамјан код Ораховца, Свети Стефан у Великој Хочи, саборни храм Свети Ђорђе и манастир Архангели у Призрену, као и храм Ваведења Свете Богородице у Липљану.

Уз топлу добродошлицу, упознавање са историјом, кушањем вина и хране, осетили смо, наизглед нетакнут дух вере и традиције српског народа и савременика чији је избор да остану тамо по сваку цену. Скоро сви манастири били су спаљивани и рушени у неком тренутку, а данас представљају жариште српског рода, које радо посећују поштоваоци других вера, па и Албанци.

- Иконе које држимо са стране су из страдалих цркава, а ми их овде чувамо и са радошћу целивамо - објашњава липљански парох Срђан Станковић, показујући нам иконе у храму Ваведења Свете Богородице, једне од најстаријих црквава на Балкану, а чији су темељи из 4. века. - Нажалост, наши надлежни немају осећај да овај храм треба да се реновира, док интересовање за тако нешто показују Албанци. Овде долазе људи других вера у потрази за молитвом, утехом и помоћи.

Занимљив податак је тај да се на Косову, нарочито у пределу Велике Хоче, годишње произведе око пола милиона литара вина, јер су тамошње тло и клима погодни за узгајање винове лозе. Тако смо у сваком манастиру имали прилику да окусимо вино домаће производње, као и да га купимо од мештана.

Царски град - Призрен, као и обично, никога не оставља равнодушним! У односу на прошлогодишњу посету по киши, ове године су нас дочекали лепо време и првомајска гужва у саобраћају. Пробијајући се кроз масу многобројних туриста, они који су први пут дошли у Призрен, нису имали прилику да га виде и доживе на истински начин, али нам је свима, свакако, пријао тај привидни дух европске метрополе у коју су сви дошли да уживају и проведу слободно време. Тако су нас на самом уласку у град дочекали свирачи у албанским народним ношњама, док „судар” традиционалног и модерног одевања никоме није промакао.

Напуштајући Призрен пред мрак, сетисмо се Шантићеве песме „Призренска ноћ” и првих стихова: „По собама више чираци не горе - сврх кровова плочних шушти поноћ плава; у седефу чистом мјесечеве зоре, с доксатима ниским стари Призрен спава.”
 

Л. Радловачки

Српски наталитет у благом порасту

Према неким подацима, 1455. године на Косову је било 98 одсто Срба, а један проценат су чинили Албанци. По последњем попису становништва из 2007, 92 одсто су житељи албанске националности, а пет одсто српске.

- У просеку на сваких шест месеци, буде 30 до 32 новорођене деце у Липљану, што је искрица и сигурност за боље сутра, као и останак и опстанак на овим просторима - рекао је председник Привременог органа општине Липљан Златко Лазић, чије се изнајмљене просторије налазе у подруму и последњем спрату куће једне породице. - Али, уз подршку Републике Србије, надам се да ће нам бити боље и јаче, нарочито након што људи, преко разних програма, добију грађевински материјал, саднице, механизацију и разне капиталне инвестиције. Ипак, вера, култура и традиција нас окупљају у борби за бољу будућност.

Главни домаћин и директор липљанске ОШ „Браћа Аксић” Братислав Ђедовић истакао је да РС није одустала од свог народа и од било ког места у којем живи макар и један Србин. - Овде нису бог зна какви услови, али то је наше такво какво јесте, и ми ту живимо и радимо, и покушавамо да задржимо становништво које морамо да имамо - казао је Ђедовић.

EUR/RSD 118.3704
Најновије вести