Пацијент Г. Р. из Новог Сада има 60 година и тренутно је на физикалној терапији и рехабилитацији и његово стање је све боље, каже интерниста хематолог др Небојша Рајић из Клинике за хематологију УКЦВ.
- Ова особа спада у најтеже болеснике, јер има висок инхибитор, то јест антитело које спречава функцију фактора 8 коагулације. Оваквим пацијентима никакве хируршке интервенције не могу да се раде без ризика, а ово је велика хируршка интервенција и велики је изазов за коагулацију. Уградња протезе колена је прва таква отропедска операција код ових особа у Србији - испричао је др Рајић.
До скора су ове особе имале честа спонтана крварења, јер нису могле да добију препарат фактора осам. Др Рајић каже како је пре три године уведен у праксу у УКЦВ нови лек, који се користи да спречава крварење и који је и у свету нови лек. То значи да је поправљен квалитет живота ових људи и више не крваре спонтано.
Због честих крварења ови болесници имају тешка оштећења зглобова и изражен инвалидитет већ у млађем животном добу, а болест је неизлечива. Стога је следећи корак у побољшању квалитета живота, након узимања лека, да им се раде ортопедске операције.
- Пацијент Г. Р. је био тешко покретан и свакодневно је трпео јаке болове. Операција му је била заказана пре пандемије ковид-19, али је због ње одложена, а сада су се стекли услови да се она уради. Операција је трајала два и по сата и урадио ју је тим Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију, са професором др Предрагом Рашовићем и његовом екипом – казао је др Рајић.
Када је реч о оваквим захтевним интервенцијама, улога хематолога је да припреми пацијента за операцију и да координише тимом.
Након операције хематолог наставља контролу и примену специфичну терапију.
Према његовим речима, мали број центара у свету ради овакве операције, зато што је неопходно да се има мултидисциплинарни тим у којем су ортопеди, анестезиолози, хематолози, физијатри, физиотерапеути, савремена лабораторија и друга дијагностика.
- За то треба време и искуство, а екипа наших отропедских хирурга се годинама обучавала и стицала искуство. Постојао је и пројекат на којем су наши хирурзи радили са колегама из Будимпеште. Приликом ове интервенције имали смо подршку професора др Антонија Гавриловског из Скопља, који је потпредседник Мултискелетног комитета Светске организације за хемофилију – испричао је др Рајић.
Подсетио је да је пре шест година у УКЦВ такође уграђена протеза колега особи са хемофилијом, али напомиње да је сада био у питању много тежи болесник.
Овог пацијента је било много теже припремити за операцију, те нико до сада у Србији није оперисао таквог пацијента.
Љ. Петровић
