Наиме, број бања у Војводини могао би врло лако да се удвостручи, јер постоје бројне доказане могућности за то. У последњих неколико година Геолошки завод Србије и Рударско-геолошки факултет из Београда , на захтев Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, спровели су истраживања везана за лековите воде на територији Војводине. Истраживања су вршена на 31 локалитету у Војводини , а крајем прошле године објављена је монографија “Лековите воде Војводине као потенцијал за развој бањског туризма” аутора мр Милана Томића, инжењера геологије Геолошког завода Србије и др Милојка Лазића, професора Рударско-геолошког факултета у Београду. Један од аутора монографије и истраживач, мр Милан Томић каже за “Дневник” да је на простору Војводине до данас евидентирано више десетина локалитета са лековитим водама, које представљају право богатство али још увек недовољно истражено и искоришћено.
- Констатоване су бројне појаве подземних вода са различитим термалним и минералним карактеристикама, које чине ове воде лековитим. За сада се лековите воде користе на само десетак локалитета (Кањижа, Бања Јунаковић, Врдник, Сланкамен, Бездан, Новосадска бања, Русанда, Пачир... ), што није ни близу потенцијалних могућности какве се нуде на 80 и више локалитета. Из истраживања која су обављена последњих неколико година проистекла је Студија која се бави лековитим водама на простору Војводине, као и монографија. Истраживања су вршена обухватајући лековите воде које се већ користе и локалитете са водама које су јако преспективне из угла балнеологије – каже Томић.
Балнеолошке карактеристике (лековити фактор) вода на простору Војводине утврђивана је на основу њихових природних лековитих фактора, међу којима су најважнији: минерализација, температура, микрокомпоненте и ПХ вредност. На основу изведених мерења температура из истражних бушотина и бунара у Војводини, објашњава Томић, температуре термоминералних вода се крећу у границама од 25 до 82 °Ц, што представља значајан потенцијал и са аспекта искоришћавања геотермалне енергије. Минерализација ових вода се креће од слабо до јако минерализованих. Лековите карактеристике ових вода су утврђене израдом баленолошких анализа, у којима је приказано њихово дејство на људски организам.
Толики број евидентираних локалитета са лековитим водама у Војводини је веома значајан потенцијал за бањски туризам, али је према Томићевим речима, недовољно развијен и ни близу није онога што би могао бити.
- Што се бањског туризма тиче, Војводина има дугу традицију, више од сто година, али у поређењу са суседном Мађарском, он још увек није довољно развијен. Мађарска је и даље далеко испред Србије и Војводине, иако има скоро исте или сличне хидрогеолошке услове, те нам може послужити за пример. Код нас су бање већином развијене у облику терапеутских центара. Бање које су у функцији су: Бања Русанда, Бања Јунаковић, бања у Врднику, Новосадска бања, Бечејска бања, бања у Старом Сланкамену, бања у Бездану, Бања Кањижа и, од скоро, бања у Пачиру - објашњава Томић.
Потенцијали Сомбора, Кикинде и Сремске Митровице
Руководилац Центра за обновљиве водне енергетске ресурсе Рударско-геолошког факултета у Београду Ана Врањеш објашњава да ће у оквиру пројекта који Србија ради са Французима и који треба да привуку стране инвеститоре ускоро представницима пет општина бити представљена истраживања о коришћењу геотермалне енергије за производњу струје.
- До сада смо установили три потенцијалне локације: општина Кикинда, територија Сомбора и Сремске Митровице. Искуства западних земаља показују да су за те послове инвеститори заинтересовани, јер се улагања исплате за око седам-осам година – објашњава Ана Врањеш.
Према Томићевим речима, објекти за захватање минералних лековитих вода постоје, потребно је само довршити истраживачки процес, а пре свега урадити посебну законом прописану документацију којом би се доказале резерве и квалитет. Он каже да треба да се води се рачуна о регионалном распореду и заступљености развоја будућих бањских центара са циљем што економичнијег функционисања.
- Поред многобројних културних, историјских и природних потенцијала, окосницу туризма у Војводини би ипак требало да представљају бање (здравстевни туризам) и аква паркови, имајући у виду њихов велики потенцијал. Треба напоменути да су и аква паркови један од видова коришћења лековитих вода, популаран нарочито код млађе популације, који може допринети повећању туристичког потенцијала. Пример у Војводини за ту врсту туризма је аква парк у Бачком Петровцу - каже Томић. Термалне и минералне, односно лековите, воде су изузетно занимљиве нарочито страним инвеститорима, јер представљају огроман потенцијал, тврди Томић и додаје да се и ту као пример могу узети Мађарска, па и Словенија, које имају велику економску добит од бањског туризма.
- Поред балнеолошких својстава термоминералне воде имају широку лепезу примене која је економски исплатива. Минералне воде могу да се користе за флаширање, док се воде које садрже знатне количине минералних соли хемијских елемената у раствору могу употребити за индустријско добијање тих елемената. Термалне воде се могу користити за топлификацију (хидрогеотермална енергија) и као такав енергент не загађују атмосферу и земљиште. Поред наведеног, топлота термалних вода се све више користи у пољопривредној производњи за загревање стакленика и пластеника. Додатно, минералне воде због своје температуре, физичких, хемијских карактеристика, или свега заједно, погодне су за контролисано узгајање неких врста алги и бактерија, које се користе у фармакологији и агрономији - закључује Томић.
Љубинка Малешевић
