Цитратна антикоагулација у континуираним методама замене функције бубрега индикована је код критично оболелих пацијената са акутним оштећењем бубрега, код којих постоји ризик од крварења.
Пре увођење цитратног антикоагуланса у методе замене функције бубрега, на одељењу хемодијализе Универзитетског клиничког центра Војводине спроведена је прво едукација кадра, а употреба је започета 7. новембра прошле године.
До сада је успешно спроведено 15 процедура, девет у 2019. години и шест у овој години, код критично оболелих пацијената, при чему нису верификована новонастала крварења, пролонгирана крварења и метаболички поремећаји. Употребом овог антикоагуланса омогућава се брже и лакше успостављање хемодинамске стабилности пацијената, нарочито хирушких, у периоперативном периоду. Када се стекну одговарајући клинички и лабораторијски услови, настављамо спровођење метода замене функције бубрега са хепарином, наводи др Кнежевић.
Према њеним речима, у јединицима интензивног лечења, инциденција акутног оштећења бубрега је око 50 одсто, стопа морталитета до 60 одсто, а неку од метода замене функције бубрега захтева око 13,5 одсто критично оболелих пацијената. Ови пацијенти су углавном хемодинамски нестабилни и најчешће је код њих индикована континуирана дијализа у трајању од 24 до 48 сати са употребом антикоагуланса. У последњих неколико деценија, хепарин је најчешће коришћен антикоагуланс. Иако се хепарин једноставно мониторише и укида, ниске је цене, контраиндикована му је примена код крварења.
Регионална цитратна антикоагулација први је пут уведена у клиничку праксу од раних осадмесетих година. У последњој деценији, преовладала је над хепаринском антикоагулацијом, не само у методама замене функције бубрега код акутног оштећења овог органа, већ и код пацијената лечених хроничним хемодијализама и тиме је постала стандард у земљама Западне Европе, Сједињеним Америчким Државама и другим земљама, рекла је др Кнежевић.
Пре почетка процедуре, неопходно је одређивање вредности јонизованог калцијума и цитратне дозе, а потом и подешавање калцијумске компензације. Мониторинг током процедуре подразумева контролу јонизованог калцијума и пост-филтер калцијума од пола сата до једног сата после укључења, потом у другом, трећем и четвртом сату од почетка процедуре, а на сваких од шест до осам сати контролишу се гасне анализе уз претходно наведене параметре, наводи др Кнежевић и додаје како је у зависности од добијених параметара могуће кориговати цитратну дозу, калцијумску компензацију, проток дијализне течности или применити друге мере.
Како објашњава, добро је познато да јонизовани калцијум представља један од најважнијих фактора за коагулацију, који реагује са инфундованим цитратом и формира калцијум-цитрат комплексе. Ови комплекси се углавном метаболишу у јетри, калцијум се ослобађа из комплекса, док се цитрат метаболише у бикарбонат. У зависности од методе континуиране замене функције бубрега и протока дијализне течности, један део, око 40 до 50 процената, калцијум-цитрат комплекса уклања се ултрафилтрацијом кроз мембрану филтера, а калцијум који се на тај начин губи дијализом, надокнађује се преко калцијумске линије, калцијумска компензација, како би се избегла хипокалцемија код пацијента.
Резултати досадашњих студија показали су да је употреба цитрата безбедна и да не доводи до повећаног ризика од крварења код пацијента, а продужава век трајања дијализног филтера, чиме је побољшана ефикасност саме процедуре и омогућена боља искористљивост постојећих ресурса. Недостаци и нежељени ефекти су минимални, а то је компликованији систем цитратне и калцијумске инфузије, уз мониторинг јонизованог калцијума, а код оштећења јетре могућа је појава метаболичке ацидозе, а код акумулације цитрата метаболичке алкалозе, објаснила је др Кнежевић.
Др Виолета Кнежевић је истакла да је план Одељења хемодијализе Клинике за нефрологију и клиничку имунологију УКЦВ наставак извођења метода замене функције бубрега цитратним антикоагулансом у акутном оштећењу бубрега и проширење употребе цитрата и код терапијске измене плазме.
Љ. Петровић
