У залагаоницама гули камата од десет одсто месечно

Породицама у Србији сваког месеца недостаје неколико стотина динара да заокруже породични буџет.
zalagaonica Foto: Youtube/printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Новац се обично позајмљује од рођака или пријатеља, али када ни они нису у прилици да помогну, а картице и кредити закажу, пут неминовно води у залагаоницу. Ту се грађани у новчаним проблемима обраћају да би дошли до суме од педесетак евра па до веома великих износа, за које се залажу и возила. Камате су драконске – обично десет одсто месечно. Али када се нема, а нешто је преко потребно, избора често нема.

Многи се пре уласка у те локлале и не запитају шта су они у ствари и ко их контролише те по којим правилима раде.

10 одсто камата у банкама, али годишње

Одговоре на та питања није баш лако дати. У Агенцији за привредне регистре залагаонице не региструју. Међутим, по нашем Закону о привредним друштвима и прописима који регулишу рад предузетника, потребно је при регистрацији пријавити само примарну делатност. Осим тога, компанија или лице које се регистровало може се бавити и другим пословима. Може неко пријавити, рецимо, агенцију за консалтинг као основну делатност, а при томе се бавити, рецимо, и прометом и издавањем некретнина.

19 евра грам злата рачунају у залагаоницама

Принцип рада кућа које се баве поменутим послом је да узимају предмете или чекове. Када клијент врати дуг, добија своје назад. Док су предмети у залаганоци, на то се плаћа камата. Тако испада да је у питању великим делом и новчана трансакција. Куће које се баве финансијама, попут банака, осигуравајућих компанија, платних институција те инвестиционих и пензионих фондова, контролише Народна банка Србије. Залагаонице не спадају ту па им контрола из НБС-а неће закуцати на врата. Не треба да се плаше ни Тржишне инспекције јер она такође у опису послова нема контролу залагаоница. Испада да су оне изгубљене између надлежности, што отвара пут ка могућностима великих манипулација.


Правила, правила… у црно завила

Када је већ залагаоница једини начин да се дође до новца, треба се добро распитати о начину пословања. Поједине залагаонице саме нуде правила пословања. Обавзено треба тражити да се са залагаоницом потпише уговор. Осим новца који се добија за заложени накит, треба проверити да ли се и чување плаћа. Поједине залагаонице дају клијенту могућност да уговор продужи и да се залоге не активирају одмах након истека назначеног датума.


А шта се добија када се дође у залагаоницу? Злато је добродошло. За грам веће финоће се добија 19 евра, а на то се плаћа месечна камата од десет одсто. Та обавеза се измирује сваког месеца. Када се скупи позајмљена сума, чек, односно злато се враћа. Уколико клијент неколико месеци не може да измири обавезе, остаје без златнине. Са залагаоницом се склапа уговор да, ако се новац не врати по истеку рока, грађанин може да се поздрави са заложеним предметом, мада и не мора увек, уговор се може обновити.

Исто важи и за чекове, који су у залагаоницама радо виђени. За заложен један чек на максимални износ од 5.000 динара залогодавац даје клијенту 4.500 динара. У обавези је да плаћа сваког месеса по 500 динара по чеку. Уколико не врати позајмљену суму новца када по уговору договорени рок истекне, чекови се шаљу на наплату банци.

Све то говори да се ради о најскупљем виду позајмице. Јер, док се за готовински кредит плаћа годишња камата испод десет одсто, овде се тај проценат плаћа на месечном нивоу. Зато је боље о новчаним потребама мислити на време.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести