Креативна индустрија као светло на крају тунела

Док се причају приче о реиндустријализацији и чека каква таква сламка спаса од страних инвеститора, постоји низ привредних области у Србији које су запостављене, а које би могле бити реални

покретач развоја и то без пуно баснословних инвестиција. Ради се, наравно, о креативној индустрији која је код нас скрајнута, а може да буде мотор развоја привреде.

Сектор креативне индустрије обухвата и ИТ сектор и издаваштво, штампане медије, графичку, рекламну, музичку, филмску индустрију, дизајн, радио и телевизију... Производи ове индустрије потичу од индивидуалне креативности, вештине и талента који експлоатишу интелектулану својину. Поред културне мисије, делатности привредних друштава из ових грана усмерене су и ка стварању профита, а њихов производ је намењен масовној употреби.

Значај овог сектора са економског и друштвеног становишта је изузетан. Јер, креативност је покретач економског раста и кључни је стратешки ресурс за повећање конкурентности у економији заснованој на знању. Уосталом, креативне индустрије стварају више од 7 одсто бруто друштвеног производа у свету, са растом од 10 одсто годишње. И што су земље развијеније, учешће овог сектора је веће.

ИТ сектор већ постаје окосница развоја Новог Сада, где се најављује запошљавање неколико хиљада млади стручњака у наредним годинама, а сличним путем могле би - и требало би - да пођу многе друге, мање и веће, општине у Војводини и Србији. Не можемо се ми са Немцима такмичити у аутомобилској индустрији, али можемо да зарадимо на софтверу, филмовима...

Према истраживању Групе за креативну економију, удео креативних индустрија у БДП-у Србије је између 3 и 4,2 одсто годишње. Креативне индустрије стварају и додатне послове и тржиште за предузећа који су њихови добављачи и логистичка подршка. Поређења ради, удео туризма у стварању БДП-а је око 2 одсто..

– Највећи извоз домаће креативне индустрије бележи софтверска индустрија, затим филмска индустрија / мултимедије, видео рекламе, као и штампарска индустрија и архитектонски послови – каже за „Дневник” директорка Групе за креативну економију Христина Микић. – Међутим, што се тиче поменутих великих извозника креативне индустрије, реч је о услугама по наруyбини. Тако, на пример, софтверска индустрија остварује велики извоз махом услуга које су „оутсоурцинг” односно по наруyбини за друге клијенте - водеће произвођаче софтвера. Слична је слитуација је и са креативним пословима у филмској индустрији и индустрији видео игара. Већином се раде уговори за велике филмске студије по наруyбини, без права на ауторство. А ови послови су интересантни за странце јер пружају високи ниво креативног садржаја по знатно нижим ценама него на глобалном тржишту.

Христина Микић каже да шансе за повећање производње и зараде креативне продукције мора да се тражи у преокрету са „модела развоја креативних садржаја по наруyбини” на модел развоја „ауторских креативних индустрија” које пружају висок ниво додате вредности и искуства за купце. Креативне индустрије су веома хетероген сектор и њихови извозни потеницијали зависе од тржишта, али углавном највећи би могли бити тамо где се могу пласирати производи аутентичног креативног израза који долази са нашег поднебља као што је тржиште Азије - Кина и Јапан.

– Данас високи ниво ауторског печата има дизајнерска мода и генерално дизајн (архитектонски, графички), као и научно истраживање. Значајне развојне шансе имају и руралне креативне индустрије непрехрамбеног карактера, које се могу валоризовати и заштити географском ознаком порекла – наводи Христина Микић. – Ипак, треба рећи да је извоз макар и по моделу „оутсоурцинга” допринео да се домаће креативне индустрије професионализују, јер је искуство рада на великим међународним пројектима и на глобалном тржишту шанса да се процени ниво конкурентности домаћих креативних индустрија, али и начин да се повећају њихови професионални капацитети.

Директорка Групе за креативну економију каже да је од суштинског значаја прихватање чињенице да се целокупни развој Србије, а посебно реиндустријализација привреде, морају темељити на креативности, знању и неговању талената. Али за развој креативне индустрије три су кључне ствари које се морају решити на нивоу државе. То су унапређење пословног окружења, подршка међународној промоцији наше памети и финансијска и нефинансијска подршака развоју нових производа.

– Унапређење пословног окружења за развој креативних индустрија подразумева мањи фискални терет на ауторске хонораре за креативце (тренутно је око 46 посто), укидање плаћања пореза и доприноса на ауторске хонораре по свакој трасакцији, те нижи терет опорезивања паушалаца у креативним индустријама. Јер, највећи број креативних индустрија, које започињу свој посао, опредељује се управо за паушално опорезивање. Такође, неопходна је и боља и једноставнија регулатива за девизно пословање и наплату услуга у иностранству, омогућавање електронске трговине и рада виртуелних предузећа у креативним индустријама, те поједностављене извозних процедура и мањи административни трошкови за извоз креативних производа до 200 евра.

Дејан Урошевић

 

Основати националну Агенцију за развој

Директорка Групе за креативну економију Христина Микић каже да је потребна финансијска и нефинансијска подршка предузетницима у области креативиних индустрија првенствено финансирање развоја нових производа, професионализација и унапређење конкурентности постојећих производа, валоризација руралних креативних индустрија и њихова заштита као производа са географском ознаком порекла, иновација у пласману производа, дигитализација и техничко унапређење производње... У погледу нефинансијске подршке, непоходно је основати националну Агенцију за развој креативних индустрија која би се бавила афирмисањем и подршком развоју овог сектора на системским основама....

EUR/RSD 117.5714
Најновије вести