СПЦ И ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТОГ ЛОНГИНА Војник који је препознао Сина Божјег
Матеј јеванђелиста је описујући страдање Господа Исуса Христа рекао: а капетан и они с њим који су чували Исуса видевши да се земља тресе уплашили су се говорећи: заиста овај је био син Божји.
Тај капетан био је блажени Лонгин, који је са још двојицом својих војника поверовао у сина Божјег Исуса. Он је био старешина војника, који су присуствовали распећу Господа на Голготи, он - старешина страже која је чувала гроб.
Када су старешине јеврејске сазнале за васкрсење Христово, потплаћивале су војнике, да проносе лажну вест, као да Христос није васкрсао него да су га ученици његови украли. Покушали су Јевреји да потплате и Лонгина, али се он није дао потплатити.
Тада су Јевреји решили да убију Лонгина. Када је сазнао за ово Лонгин је скинуо свој војнички појас, крстио се, заједно са она два своја друга и заједно са њима тајно напустио Јерусалим и преселио се у Кападокију. Тамо се предао посту и молитви, и као живи сведок васкрсења Христовог обратио својим сведочанством многе незнабошце у истиниту веру. Потом се удаљио у село на имање свог оца. Али, злоба јеврејска ни ту га није оставила на миру. По клевети Јевреја послао је Пилат војнике да посеку Лонгина. Лонгин свети провидео је духом приближавање џелата, па им изашао у сусрет и свратио их у дом свој не казујући им ко је. Добро угошћени војници легли су да спавају, а свети Лонгин почео је да се моли и молио се целу ту ноћ, припремајући себе за смрт.
Изјутра је отишао и довео и она два своја друга, обукао се у беле погребне хаљине, поучио своју чељад у кући и показао им место на једном брдашцу, где ће га сахранити. Тада се јавио војницима и рекао им, да је он Лонгин, кога они траже. Војници су се збунили и застидели, и нису ни помислили да убију Лонгина, али је он навалио на њих да испуне заповест свог старешине. И били су посечени Лонгин и његова два друга. Главу Лонгинову однели су војници Пилату, Пилат је предао Јеврејима, а ови су је зарили у ђубре ван града.
Тропар (глас 4):
Мученик Твој Господе, Лонгин, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.