ради плаћања рачуна, школарина или пуког преживљавања, продају ланчиће, наруквице или дукате. Они који су то већ урадили или се тек спремају да то учине, питају се да ли су добили праву цену. У Србији се откупом злата баве мењачнице, залагаонице и златаре. Оне намају обавезу да злато које откупе продају Народној банци Србије. Исто тако, Србија нема предузеће које се бави откупом накита и ломљног злата.
Шта очекује оне који запакују породични накит и крену да га продају? У време када је глобална криза била на врхунцу, и цене злата су свакодневно расле, а већ дуже су у благом паду. Унца злата (31,10 грам) стаје 33 евра, а то је око 50 евроценти мање него што је било пре, рецимо, месец дана. Већина откупљивача прати тај тренд, односно цене за откуп формира на основу података са светских берзи. Највише се у откупу нуди накит од 14-каратног злата. Грам ту стаје 2.150 динара.
Дукати су углавном направљени до финијег злата и за грам се добија око 2.740 динара. Све зависи од финоће. Велики златник с ликом Франца Јозефа од 13,96 грама откупљује се по 54.000 динара. Мањи дукат истог владара од 3,49 грама откупљивачи грађанима плаћају 13.500 динара. Те цене важе за неоштећене златнике. Уколико су оштећени, цена је нижа и зависи од врсте оштећења. Откупљивачи их не продају.
У свету постоји злато у полугама, које чувају централне монетарне институције. Осим тога, ту је накит. Постоји и трећа категорија, односно индустријско злато. Модерни уређаји често у себи имају макар мало злата. Неколико грама има и сваки мобилни телефон.
Иначе, чак 49 одсто злата које се произведе у свету, користи се за израду накита. Остатак зварши у индустријским погонима или у трезорима банка.
Када већ уђу у радњу да питају за услове откупа, власници накита који се спремају да продају требало би да се интересују и за цену на берзама. Поједини откупљивачи о томе воде рачуна, док други за то не хају. Мада, пошто цена пада, већина се усклађује с тим. Код нас прописи кажу да откупом злата треба да се баве само златаре. То не исључује аутоматски из посла ни мењаче и залагаонице. Међутим, они би у том случају требало да се региструју и као златара, односно за промет накита. Ко је то учинио а ко није – зна се када им у контрoлу дођу надлежне инспекције.
Да ли да продам накит или да подигнем кредит – у дилеми су многи којима је новца преко потребан. О томе шта изабрати др Љубодраг Савић с Економског факултета у Београду каже:
– Треба добро проценити своју ситуацију – истиче он. – Кредит треба подизати када је то преко потребно или када онај ко се за то одлучи зна да може испунити преузету обавезу. Накит и друге златнине треба чувати за стварно тешке ситуације, као што су болест или ратно доба. Јер ово су код нас потешка, времена али још нису тешка.
Они који продају накит не треба да стрепе да ће „своју” огрлицу или наруквицу видети на неком другом у пролазу. Златари који се баве и производњом а не само продајом накита најчешћи су купци и те златнине претопе и направе ново прстење, наруквице и слично. Мењачнице и залагаонице га продају. Купци су од нас турски трговци, а тај накит касније обично заврши у полугама и оде у најразвијеније земље.
Д. Вујошевић
