Да ли је биткоин валута новог доба или још једна дигитална превара

Година 2008. била је прекретница у финансијској светској историји јер је такозвани „инвестициони балон“ пукао.
bitkoin, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

Ова глобална финансијска криза нашла се у фокусу мејлинг листе Сајферпанкс, која је окупљала истакнуте криптографе, рачунарске инжењере и научнике у области криптографије. Овде се и родила идеја о криптовалути, врсти виртуелне валуте која би требало да обједини нека ранија решења криптозаштите, као што су доказ о раду, алгоритам безбедног хеширања и ланац блокова информација повезаних криптографијом. 

Сатоши Накамото, творац ове идеје, објавио је чланак, назвавши нову валуту биткоин. Ово је постала прва виртуелна валута заштићена криптографијом, а рођен је и термин криптовалута. Ову виртуелну валуту не контролише нека финансијска институција, већ актери у биткоин мрежама. 

Они који су школе учили на основама немачке економије знају да је новац папирна или било каква друга физичка замена за полог у злату, а држава својим системом – код нас је то Народна банка Србије – гарантује да то злато заиста и поседује. Међутим...

Фиксни курс или „златни стандард“, како га колоквијално познајемо, окончан је 1971. године, а данашње националне валуте нису подржане златним полугама, нафтом или било којим другим обликом робе. Идеја је да државе користе разумну финансијску политику да контролишу издавање новца како би уравнотежиле инфлацију и подржале локалну економију. Важна тачка је поверење. Грађани и стране владе под‌једнако морају да верују у то да националне финансијске институције не стварају више (или мање) новца него што је пријављено – рекао је у анализи везаној за дигиталне податке као средство плаћања Арвин Камбери, потпредседник Биткоин асоцијације Србије.


Шта је то рударење

Емисија нових биткоина је децентрализована, не зависи од било ког регулаторног органа, обим емисије је унапред познат. Стандардни део нових биткоина додаје се износу комисиона од трансакција укључених у следећи блок. Укупан износ као награду прима онај ко је следећи блок додао у базу трансакција. Након формирања сваких 210.000 блокова (отприлике једном у четири године), величина награде с новим биткоинима је програмирана да се преполови, односно, ова вредност је опадајућа геометријска прогресија. Укупна емисија биткоина је ограничена, јер је збир чланова опадајуће геометријске прогресије, и неће премашити 21 милион. У мају 2014. године у оптицају је било 12,7 милиона биткоина, у јулу 2021. године у оптицају је било 18,77 милиона биткоина. Значи, постоји ограничена количина којом се може трговати и зато његова вредност не опада, опет, све док има струје, односно, интернета, и зато се масовно рудари, тачније, трага за биткоинима који се продају на тржишту. 


Зашто су биткоини популарни? Зато што не познају границе, зараду на куповном и продајном курсу, а захваљујући такозваном пир-ту-пир систему (пребацивање с једне равноправне веб локације на другу без посредника) нуде велику сигурност, односно, ту размену, пошто је потпуно анонимна и без интернет посредника, готово је немогуће хаковати. Оно што је биткоину дало крила јесте управо та комбинација анонимности и немогућности хаковања, као и чињеница да је, као нова врста технологије, избегавао ситнице попут процента при посредовању, плаћања разних врста пореза и накнада. Зато је постао омиљена валута даркнета, дип веба за све врсте илегалних трговина и веб сајтова који Гугл не индексира. Обилато коришћење на црним интернет берзама подигло је његову вредност и на белом делу интернета – све док највећа берза биткоина, али не и сам биткоин, није хакована 2014, када је украдено око 800.000 биткоина. 

Од 2014. до 2016. онлајн трговци су почели да прихватају биткоин као начин плаћања. Различите идеје око дизајна и употребе блокчејна подстакле су појаву других нових криптовалута, а такозвана крипто-индустрија постајала је све већа. Наравно да је управо због тога биткоин трговина претрпела значајне измене: он више није електронски новац, већ нека врста дигиталног злата. Све док има струје. 

Велика мана биткоина је велика осетљивост на поремећаје на тржишту. Због ковид кризе његова вредност пала је са 20.000 долара на само 3.000, али се ситуација променила кад су велике компаније решиле да своје резерве не улажу у папирни новац, обвезнице и акције – већ у биткоин. Тако смо ушли у нову, дигиталну економску еру и биткоин је ту да остане.

Најновија криза у Украјини показала је да се тас још увек клати: новац се убрзано мења за златне полуге, с једне стране, а са друге, земље широм света дозвољавају трговину биткоинима, интегришући га у званични економски систем. У фебруару 2021. гиганти инвестиционих и hey фондова најавили су стратегије за увођење биткоина у своја портфолија као дугорочне инвестиције, а централне банке су најавиле да ће почети да издају сопствене верзије електронског новца за свакодневну употребу. Зато је неутрална улога ICANN-a који је рекао да неће Русији укидати домене и тако ограничити трговину озбиљним ресурсима, веома важан за опстанак биткоина, а због лакоће трговине и сигурности и Украјина је дозволила трговину криптовалутама.

И, да знате: идентитет особе која је под именом Сатоши Накамото осмислила биткоин никада није откривен.

И. Радоичић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести