Наиме, Влада Србије донела је прошле недеље одлуку, а претходно је то учинио Управни одбор РФ ПИО, да се прода тај бањски комплекс, с тим што на продају није извориште геотермалне воде. Будући купац ће начин коришћења и експлоатацију термалног извора регулисати у складу с условима и поступком прописаним одредбама Закона о рударству и геолошким истраживањима.
На продају је објекат хотела „Жубор” укупне површине 16.220,45 квадратних метара, као и базен, угоститељски објекат „Преполац”, вила „Милица”, 14 зграда у оквиру комплекса. Осим тога, на продају су још три зграде и земљиште укупне површине 95.902 квадрата. Почетна купопродајна цена за цео бањски комплекс је 2.359.727,50 евра, а пријаве се достављају најкасније до 25. маја.
Пре неколико месеци најављено је да ће управо Куршумлијска бања, која је ван фукције од 2006. године, бити прва спремна за приватизацију, као и да већ постоји заинтересовани купац – „Планинка” а. д., која у свом власништву има Пролом бању и Луковску бању, којима успешно газдује.
Генерални директор „Планинке” Радован Раичевић у децембру је изјавио да је та компанија заинтересована за куповину објекта у Куршумлиској бањи и да ће упутити писмо о заинтересованости за њену приватизацију.
Све је тамо сада запуштено, иако је реч о једној од најстаријих бања, чија су лековита својства знали још Римљани, казао је Раичевић.
По његовом мишљењу, приватизација ће се ускоро завршити, те су почели да траже људе из саме бање да би засновали радни однос. Нажалост, након затварања многи су отишли, успели смо да нађемо само 30 радно активних становника. Ако се заврши приватизација, мислим да ће тај крај поново оживети и да ће се људи вратити, поручује Раичевић.
Сада када је оглас о продаји тог бањског комплекса расписан, остаје да се види да ли је „Планинка” заиста спремна да плати цену коју је држава одредила. Најважније је да се кренуло у реализацију приватизације српских бања које су већ година запуштене и тапкају у месту.
У првом пакету приватизације бања на списку су биле: специјална болница Бујановац, бања Ковиљача, Нишка бања, Златибор, Сокобања, Рибарска бања , „Меркур” у Врњачкој бањи, „Гејзир” у Сијаринској бањи, као и Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој бањи и „Термал” у Врднику.
У тим лечилиштима било је запослено око 2.400 радника.
Почетком 2015. године приватизација 30 српских бања привремено је одложена јер је део њих био у спору државе и Фонда ПИО о власништву. Влада Србије је крајем 2016. године формирала радну групу чији је задатак био да нађе начин да се спор превазиђе, а у решавање су била укључена готово сва министарства, представници Фонда ПИО и правни стручњаци.
По моделу приватизације Куршумлијске бање треба да се настави приватизација и осталих лечилишта да би с новим власником унела и нови сјај у српски туризам.
Љ. Малешевић
