Mладима за први бизнис најатрактивнија трговина

НОВИ САД: Последице пандемије коронавируса на привреду у целом свету су велике. Да би привредницима омогућили лакше превазилажење проблема у пословању с којима су се суочили, све државе, па наравно и Србија, предузеле су мере подршке и подстицаја.
market prodavnica
Фото: Tanjug/D.Kujundžić, arhiva

Упркос тешкоћама, економија није стала, а у првој половини године у нашој земљи основано је 18.124 нових привредних субјеката, међу којима је предузетника три четвртине, или 13.576, док је привредних друштава 4.548.

Пословање привреде у Србији није исто и разликује се по регионима и општинама, а изузетно је важно да се привредни циклус не прекида и да се отварају нове компаније, истакнуто је у извештају у којем су представљени резултати такмичења градова и општина „Шампиони предузетништва 2020”. То такмичење су покренули НАЛЕД и Републички секретаријат за јавне политике, под покровитељством Владе Србије и уз подршку пројекта Немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија – Агенда 2030”, који имплементира ГИЗ, а анализирано је шта су локалне средине предузеле да подстакну развој предузетништва у својим оптшинама и какви су кораци предузети у пружању подстицаја развоју приреде.

У првој половини године мере ослобађања почетника у пословању, односно оснивача привредних друштава или предузетника у режиму личне зараде који су 12 месеци пре започињања свог бизниса завршили школовање или су најмање шест месеци били на евиденцији Националне службе за запошљавање, користило је 180 новооснованих привредних субјеката. Од тог броја, чак 95 одсто чине предузетници у режиму личне зараде, док је пет одсто привредних друштава, а од локалних самоуправа, највише корисника те мере у односу на број становника било је у Брусу, Лозници и Трстенику.

Међу корисницима те мере највише је било оних који су се одлучили да покрену посао у делатности трговине на велико и мало – 22 одсто, а затим следе прерађивачка индустрија – 15 одсто и остале услужне делатности – 11 одсто. Ту меру је користило и девет одсто оних који су посао започели у делатности услуге смештаја и исхране – девет одсто, а у делатностима стручне, научне, иновационе и техничке делатности и грађевинаство осам одсто. Пословање некретнинама и финансијске делатности и делатност осигурања били су најмање атракивни за оне који су се одлучили да користе мере ослобађања почетника у пословању.


Проценат жена 44 одсто

Међу онима који су користили мере ослобађања почетника у пословању 44 одсто чине жене, а 56 одсто су мушкарциа.

У односу на старосну доб, међу почетницима у пословању највише је било особа старих од 31 до 40 година – 30 одсто, а најмање млађих од 30 – 17 одсто.


На основу броја новооснованих привредних субјеката (предузетника и привредних друштава) и броја корисника мера ослобађања пореза и доприноса за почетнике у пословању, пондерисаним у односу 6 : 4, рангиране су локалне самоуправе јер се кроз број новооснованих привредних субјеката прате ефекти свих подстицајних мера за започињање пословања – финансијских, нефинансијских и фискалних подстицаја, на националном и локалном нивоу. У складу с Акционим планом Владе за сузбијање сиве економије, посебан фокус посвећен је мери за почетнике у пословању да би се пратили ефекти те мере.

Да би у том надметању сви имали исте шансе, критеријум је број становника у локалним самоуправама па су оне груписане у три категорије: мале, средње и велике. На основу тога, креиран је индекс успешности у подстицању предузетништва, који оцењује резултате остварене у локалним самоуправама, а полугодишњи пресек показао је да све општине имају доста простора да унапреде свој рад. Укупно најбољи резултат остварила је Лозница, а у категорији великих издвајају се још и општине Стари град у Београду и Трстеник. У категорији средњих општина, прво место заузима београдска општина Савски венац, коју у стопу прате Рашка и Крупањ. Међу малим општинама издвајају се Црна Трава и Брус, док су све остале оствариле врло слаб резултат. Када су у питању општине у Војводини- Нови Сад се сместио на пето место у категорији великих, Оџаци су, у категорији средњих, на деветом месту, док је Мали Иђош заузео десето место у категорији малих општина.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5802
Најновије вести