Што се привреде тиче, он сматра да ће се за помоћ овога пута јавити много мање фирми него раније.
Као главни разлог за овакву процену наводи то, што послодавци и овога пута имају обавезу неотпуштања запослених, а још се не зна до када ће трајати пандемија, па многи нису сигурни шта ће се у наредном периоду дешавати са њиховим пословима.
Посебно похвалним оцењује то што је туристичка привреда добила додатну помоћ.
"То је нешто што је Унија послодаваца још раније тражила. Тражили смо да се направи одређена селективност, јер иако сви раде са смањеним капацитетима, неким секторима је, ипак, много теже, а посебно туризму, појединим деловима транспорта, угоститељима", каже Атанацковић уз оцену да најугроженије гране без помоћи државе у садашњој ситуацији не могу ни да опстану.
Селективност је, према његовим речима, неопходна и када се ради о помоћи становништву.
Давање новца грађанима од стране државе, истиче саговорник Танјуга, има оправдање у томе што се тако повећава промет, а држава има могућност да кроз порез на додату вредност врати део новца назад.
"Давањем се повећава могућност потрошње, али заиста има оних којима није потребна новчана помоћ државе да би трошили. Они би трошили и овако и онако и зато мислим да за помоћ треба да се пријављују само они којима је она стварно потребна, јер ће тако остати више могућности да се средствима из буџета помогне на бољи начин", каже Атанацковић.
Наводи да је и сам један од оних који нису узели 100 евра које је држава лане давала грађанима, јер је сматрао, а и сада сматра, да није у реду да као неко ко има довољно, узима и новац од државе.
Говорећи о проценама када би привреда могла да почне бар приближно нормално да ради, не усуђује се прогнозирати када би то могло бити.
И лане смо, каже,на почетку епидемије очекивали да ће се криза завршити дополовине године,али се то није десило.
"Вирус је, заиста, непредвидив, али се надамо да ће ситуација и вакцинацијом да се стабилизује, макар са годину дана закашњења. Тако да ако нисмо могли да нормално радимо од половине претходне године, да бар сада, од половине ове кренемо у нормализацију стања", каже Атанацковић.
Чињеница да се криза продужила и на прве месеце ове године биће, према његовим речима, изазов да се испуни оптимистични план о расту бруто домаћег производа за шест одсто у овој години.
"Зато, ако будемо успели да дођемо на ниво који смо имали пре пандемије, дакле око три-четири одсто раста, то ће бити значајно за нашу привреду и моћи ћемо да обезбедимо какав-такав одржив стандард запослених", сматра он.
Говорећи о гранама привреде којима је најтеже и којима ће највероватније тако бити и у наредном периоду, истиче да поред угоститеља, трговаца, чији су нам проблеми видљиви, постоји и део привреде чији проблеми нам нису видљиви, па их нисмо ни свесни.
Реч је, каже, о фирмама које раде за стране инвеститоре и чија се роба извози широм Европе, чиме оне у великој мери зависе од стања на тржиштима тих земаља.
"Пошто су, како видимо, највеће и привредно најјаче европске земље у озбиљној кризи, извоз производа ка тим земљама је сада знатно отежан, а тако ће и бити још неко време. Такође и увоз неких неопходних полуфабриката, који су потребни за рад тих фирми у Србији", указује Атанацковић.
Нагласава и да би у ситуацији у којој се привреда сада налази од помоћи било и мало веће разумевање локалних заједница када је реч о тзв. парафискалним наметима.
А њих је много, јер је на списку који је Унија послодаваца радила пре пар година по општинама било око 500, различитих намета.
Неки од њих су се различито звали од општине до општине, а неретко су за исте намете цифре које се траже од грађана и привреде биле различите у појединим општинама.
Атанацковић наводи да је сада тешко очекивати смањење тих намета, јер у кризно време какво је ово, општинама ће понестајати новца за разне сврхе и ових извора новца ће се тешко одрицати.
"Поједине општине се понашају тако као да не знају каква је ситуација и са каквим проблемима се суочавамо него наступају као да смо у неком богатом свету, који има пуно више новца. Није у реду да држава помаже фирме из буџета, а да им локалне самоуправе тај новац узимају", истиче он.
Зато би, сматра, било значајно да републичка влада и државни органи помогну да се не претера у овом неоправданом оптерећењу привреде.
Нови пакет помоћи привреди и грађанима вредан је око 250 милијарди динара.
