– Киша током цветања баргема спрала је нектар с цвета па је багремова паша подбацила, док је у време цветања липе по кошници добијено од десет до 15 килограма меда – каже председник Савеза пчеларских организаиција Војводине Радомир Влацо. – Наша покрајина није богата ливадама, а у време највеће паше, цветања сунцокрета, падала је киша и било захлађење па опет није било услова за лучење нектра.
Он саветује да млади пчелари, којих је у тој грани пољопривреде све више, треба да се окрену и производњи других пчелињих производа.
Пчелар из Савиног Села Тибор Мандић, који држи пчеле већ 25 година и има 130 кошница, каже да ће ове године у послу опстати само они који се баве и другим занимањем или су дуго у пчеларству па су развили и другу производњу, а не само мед.
– Паша је подбацила због кише и хладних ноћи – каже Мандић. – Пчеле не падају испред кошница већ се губе у пољу, или, уколико стигну до кошница, не доносе мед. Сваки дан се мери количина коју донесу те смо били принуђени на то да их прехрањујемо, чак смо то чинили и у највећој паши сунцокрета па је зарада сваке године све тања.
Због лоше климе последњих година, каже тај пчелар, годишњи просек по кошници је десет до 15 килограма меда, а када у години има сунца, бивало га је и 40 па и 50 килограма по кошници. Све ове године, прича Мандић, опстао је јер је, бавећи се пчеларством, зарадио и пензију. Каже да добро дођу и субвенције које држава даје пчеларима, али не свим, већ само онима који имају више од 30 кошница, па тако добије око 90.000 динара, што је таман да плати трошкове за восак и купи тегле.
Ове године мешани медови и цветни од лане били су 600 динара килограм, багремов је био 800, али пошто га ове године неће бити, килограм меда, истиче Мандић, сигурно неће бити испод 1.000 динара.
На подручју покрајине прошле године регистровано је 5.000 пчелињих газдинстава и укупно 292.000 кошница, што значи да просечно овдашњи пчелари имају 50 кошница. Председник Савеза пчеларских организација Војводине Влацо каже да је лане наша земља извезла 2.700 тона меда, највише у Немачку, Италију и Норвешку, и остварила приход од око 11 милиона долара.
– Немци су наши највећи купци меда – наводи Влацо, и уз те податке спомиње још један: да овдашње становништво није велики потрошач меда, свега пола килограма по глави становника годишње.
З. Делић
