У многим војвођанским општинама изједначен број радника и пензионера

Већ годинама је јасно да српски пензиони систем није прилагођен променама у демографском кретању становништва.
penzioneri, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Наиме, свака пета особа у нашој држави старија је од 65 година, а демокрафска статистика показује да је први пут у историји Србије број старијих од 65 година премашио број млађих од 18 година. Од 115 општина у Србији чак 111 њих спада у демографски “стара“ подручја.

Таква демографска слика довела је до тога да је у неким српским општинама више пензионера него радника. Из образложења које је Влада Србије упутила Скупштини Србије за измене и допуне Закона о ПИО види се да је неповољан однос броја радника и броја пензионера, као и да се тај тренд погоршава. Као пример наведено је да је крај пришле године на једног пензионера “ишло” 1,5 запослених, што је довело до дефицита у пословању Републичког фонда ПИО , који спроводи пензијско и инвалидско осигурање, због чега је готово 40 процената обавеза за редовну исплату нето пензија сваког месеца дотирано из буyета Србије.

Уз све то, ваља истаћи и чињеницу да од 1.712.245 пензионера у Србије чак милион њих прима најнижу пензију која је до сада износила 23.000 динара, а од новембра ће бити повећана на 26.059 динара.  Уз овај податак треба истаћи  да пензионери и са тако малим примањима издржавају своје породице. Истраживања показују да чак 54 одсто старих издржава неког од чланова породица, често су то деца па и унучад, а да тек сваком десетом пензионеру помажу њихови наследници.

Како је пензиони систем у Србији базиран на принципу солидарности то значи да је пензионерска каса пунија уколико више радника има радно место и за њега му се редовно уплаћују пензијски доприноси. Идеално би било да је три пута више запослених него пензионера, али је одавно јасно да од тога нема ништа јер Србија чак и када би запослила све незапослене који се налазе овог тренутка на евиденцији НСЗ не би могла да дође до таквог односа из простог разлога што нема толики број радно способног становништа односно оног између 15 и 64 година живота.

Најбољи однос броја пензионера и запослених  од свих војвођанских општина бележи град Нови Сад, где је према подацима Републичког Фонда ПИО половином године било 72.184 пензионера за које је „радило” 169.329 радника

Према подацима Републичког фонда ПИО, у јуну ове године у општини Кула било је 9.371 пензионера, а радно место је имало 8.415 радника, односно има 956 пензионера више него запослених.  Просечна нето зарада у Кули у јулу ове године, то је последњи објављени податак од стране РСЗ, била је 40.450 динара , што је за скоро 6.000 динара мање од просека у Војводини и за скоро 9 хиљада од републичког просека.

Више пензионера него запослених половином ове године било је и Чоки, Новом Кнежевцу, Сечњу, Новој Црњи, Пландишту, Опову,  Сремским Карловцима и Темерину. Тако је у Чоки  рецимо пензија стизала за 2.606 пензионера, а радило је 1.759 радника. У Новом Кнежевцу било је 2.355 пензионера , а 2.182 запослени, док је у Сечњу радило 2.230 радника и било 2.704 пензионера. У Новој Црњи пензију је примало 1.871 пензионер, а радно место је имало 1.650 запослених. Пландиште је половином године имало 2.364 пензионера и 2.027 радника.  Реч је претежно о општинама Севернобанатске и Средњобанатске области у којима се из месеца у месец бележе просечне месечне нето зараде знатно мање и од просека. Међу њих су се “умешали” и Сремски Карловци , који припадају Јужнобачкој области која има највеће просечне нето зараде и то знатно веће од републичког просека, у којима је половином године било 1.879 пензионера и 1.462 запослена. Ту је и Темерин , који такође припада Јужнобачкој области, у којем је било 2.705 пензионера , а радило је 2.312 запослених.

“Тесан” однос између пензионера и запослених бележи се у општини Апатин, где је половином године према подацима Републичког фонда ПИО, било 6.813 пензионера, а радило је 6.861 радник односно запослени су “водили” за 48 више. Или, у Иругу има 2.021 пензионер и 2.297 радника. У Бачу има 3.015 запослених , а 2.614 пензионера. Србобран бележи 2.868 пензионера и свега 3.651 запосленог. У Бечеју је половином године било 8.190 пензионера, а 9.860 запослених. Врбас, који се налази у првој групи по развијености у Србији иако је и сам тражио да се разврста у другу , јер данас нема јаку индустрију какву је некад имао, има 9.340 пензионера и за само 1.193 више запослених односно 10.533.Кикинда, која последњих годину дана све више привлачи инвестиције, половином године имала је за само 836 више запослених него пензионера. Подаци показују да је било 14.081 пензионер и 14.917 запослених..

Развијеност привреде и повећан број инвеститора одржава се на однос пензионера и радника , па се тако тачно из тих података види које локалне самоуправе у Војводине имају привредни раст. Најбољи однос између пензионера и запослених  од свих војвођанских општина бележи град Нови Сад, где је према подацима Републичког Фонда ПИО половином године било 72.184 пензионера за које је “радило” 169.329 радника, што значи да је дупло више било оних који имају радно место од оних који добијају пензије.  Добар однос пензионера и запослених бележи и Суботица, где је било 32.708 пензионера, а радило је 47.808 запослених.

У Зрењанину је половином године било 28.151 пензионер, а радило је 38.725 радника, док је у Панчеву 33.537 радника имало радно место, а пензионера је било 27.327. У Сремској Митовици за 15.852 пензионера “радило” је 21.2552 радника, док је у Сомбору тај однос био 19.713 пензионера и 22.993 радника.  Вршац је половином године имао 10.816 пензионера и 15.789  радника. Повољнији однос између пензионера и радника има и Стара Пазова, где на 11.929 пензионера “дође” 23.360 радника, затим у Инђији где ради 14.389 радника, а пензије прима 8.609 пензионера.  Дупло више запослених има у општини Пећинци, јер је половином године забележено 3.079 пензионера и 6.643 запослених. Добар однос има и општина Рума у којој  је било 10.396 пензионера и 15.787 радника.

Љубинка Малешевић

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести