То потврђује да се већина радно способног становништва Војводине запошљава у приватном сектору, а мање од петине, тачније 19,4 одсто запослено је у државној управи, образовању и здравству.
Економиста Мирослав Здравковић указао је да су Београд и Нови Сад административни, образовни и здравствени центри Србије додајући да су они истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунске технике, културе и низа других услуга. Због тога се очекује да удео запослених у државној управи, образовању и здравству у ова два града смањује своје уделе у укупној запослености у процесу економског развоја.
Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем становника у Србији у којима су, може се претпоставити, једини индустријски објекти у протеклих 30 година транзиције затворени, па су на тај начин, имплозијом запослености, државна управа, образовање и здравство повећале релативан значај и да су постале услов опстанка становништва у њима, оценио је Здравковић.
Другим речима, да нема ове три делатности јавног сектора у добром делу српских општина било би веома мало запослених, а домови би били још празнији него што су сад. Овај економиста наводи податак да посматрано по регионима Београд има највећи удео запослених у државној управи, образовању и здравству у укупном броју оних који су прошле године имали радно место – 23,6 одсто. Следи Јужна и Источна Србија – са 23,1 одсто, па регион Шумадије и Западне Србије – 19,9 одсто, а најмањи удео има Војводина – 19,4 одсто. При том у Војводини најмањи удео оних који раде у државној управи, образовању и здравству има Сремска област – 15,3 одсто, што и не чуди, с обзиром да је управо у овом делу Војводине највише страних инвеститора и последњих година највише отворених радних места.
Подаци РЗС показује да у Војводини има 1.871.515 становника, од чега је запослено 545.851. Уколико се посматрају војвођанске области тренутно најбоље “стоји” Сремска област у којој има 300.988 становника, а запослено је 88.947 радника.
Према подацима Републичког фонда ПИО половином прошле године у 9 војвођанских општина било је више пензионера него запослених. Тако је више чекова него плата месечно стизало у Кули, Новом Кнежевцу, Сечњу, Новој Црњи, Пландишту, Опову, Сремским Карловцима и Темерину.
Економисти су објаснили да у овим општинама има мало инвеститора, да се не отварају фабрике, слаба је активност приватних предузетника и раде једино јавне службе, јер да није њих однос радника и пензионера био би још гори.
У Јужнобачкој области има 617.949 становника, а запослено је 210.475 радника, од чега 20,4 одсто има радно место у државној управи, образовању и здравству. Западнобачка област има 175.347 становника и 41.632 запослена , а при том 21,1 одсто њих ради у три делатности јавног сектора. У Севернобанатској области живи 138.371 становник, радно место има њих 36.535 радника, док њих 20,9 ради у државној управи, образовању и здравству. Севернобачка област има 180.349 становника и 55.982 радника.
Економиста Здравковић истакао је Сремске Карловце, Нови Кнежевац и Белу Цркву као три војвођанска града у којима је однос укупног броја запослених и оних који раде у државној управи, образовању и здравству већи од просека на нивоу државе. Наиме, у Сремским Карловцима од 8.431 становника , 1.578 је запослено, а од свих који имају радно место чак 33,1 одсто ради у ове три делатности јавног сектора. Тачније у државној управи и обавезном социјалном осигурању ради 218, у образовању 284, а у здравству и социјалној заштити 21 запослени. У Новом Кнежевцу живи 10.461 становник, а на посао иде њих 2.179, од чега 31,8 одсто има радно место у делу јавног сектора. Бела Црква има 16.297 становника од чега је запослено 2.922 . Од тог броја 29,2 одсто њих има радно место у деловима јавног сектора: 238 у државној управи, 298 у образовању и 319 у здравству социјалној заштити.
Љубинка Малешевић
