Више од 100 земаља света задужено "до грла"

БЕРЛИН: Економске последице пандемије додатно су отежале ионако тешку ситуацију презадужених држава.
ekonomska kriza, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Многе су већ сад инсолвентне, а питање је може ли им дугорочно помоћи опрост дуга.

У решавање проблема укључени су Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ), па и Г20 - група индустријски најразвијенијих земаља, као и економије у успону Циљ је што ефикаснија помоћ тешко задуженим државама у корона пандемији.

Овог пута укључени су и Кинези, пише Дојче веле (DW), додајући да нико заправо не зна колики су кредити које је Кина дала сиромашним земљама у Африци и на другим континентима, те да више није питање како ће сиромашне земље санирати свој државни буџет, него могу ли уопште да сносе те дугове.

Католичка организација за помоћ Мисереор и иницијатива ерлашјахр.де у свом Извештају о стању дуга за 2020. годину наводе да је 124 од укупно 154 сиромашних земаља и земаља у успону задужено до критичне тачке. Укупан дуг свих земаља које се разматрају у извештају износи 7,81 билиона америчких долара.

Још у новембру 2020. Замбија је престала да исплаћује рате за своје државне обвезнице у америчким доларима.

Како је могуће да један тако важан произвођач сировина попут Замбије, један од десет највећих произвођача бакра на свету, више не може да плаћа дугове? И то након што је ова држава пре десет година успела да смањи своју задуженост са око 200 посто бруто домаћег производа (БДП) на нешто мање од 20 посто, у склопу последњег дужничког реза у оквиру иницијатива за смањење дуга: ХИПЦ (Highly Indebted Poor Countries) и МДРИ (Multilateral Debt Relief Initiative)?".

Данас, готово десет година касније, однос дуга Замбије вратио се на 120 посто БДП-а, наводи DW и поставља питање да ли је то само последица ниских цена бакра.

Међу факторима ризика који доводе до прекомерног задужења су, по наводима ерлашјахр.де и Мисереора, поред високих захтева у погледу инфраструктуре и зависности од неколико извозних сировина, и "слабо управљање у неким државама на југу", што појачава "тенденцију ка неодрживом дугу".

Економиста Дина Померанц са Универзитета у Цириху, која се специјализовала за развојну политику, истражује разлоге због којих многе земље настављају да достижу своје финансијске лимите. Њена темељна теза је да ниједна модерна држава не може дугорочно да опстане без ефикасног порезног система.

Да би могла да се стара о образовању, медицинској нези и инфраструктури, држава мора да убира порезе. Ниједна модерна земља не може дугорочно да постоји без ефикасног пореског система који је потребан за одржавање реда, закона и функционалне државе, каже она.

Померанц је на веб семинару Центра за проучавање афричких економија Универзитета Оксфорд подсетила да су индустријске земље попут САД, Велике Британије, Француске и Шведске, још двадесетих година прошлог века посезале за порезом од 10 до 20 посто свог БДП-а. То приближно одговара уделу пореза у БДП-у данашњих сиромашних и земаља у развоју.

Праведан порески систем такође јача друштво и води га напред. Ако поједине групе или компаније у земљама не плаћају порез, а истовремено се од осталих пореских обвезника тражи да испуњавају ту обавезу, то дугорочно наноси огромну штету друштву. У то је дубоко уверена ова економсткиња.

Сада, у јеку пандемије, ова сазнања тешко могу да помогну људима у презадуженим земљама. Да би могле да се носе с огромним расходима и задацима у здравственом и социјалном сектору, тим земљама је потребна финансијска помоћ и то што је могуће пре. Међутим, дугорочно гледано, вероватно не постоји начин да се државне финансије хронично презадужених земаља поставе на здравије темеље - не само у Африци, већ и у Европи и остатку света, закључује Дојче веле.

EUR/RSD 117.5571
Најновије вести