За боловање због короне 65 одсто плате, а може и цела

НОВИ САД: Због пандемије коронавируса, много тога се променило у начину живота и рада. До промена је дошло и кад су у питању боловања.
aptiv radnici, Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

Наиме, оболелима од коронавируса током одсуства с посла се по закону исплаћује 65 одсто зараде, али послодавци имају могућност да донесу и одлуку да се исплати цела.

Разлог за то је препорука Владе Србије с почетка априла која омогућава послодавцима да промене одговарајућа акта. На основу тога би запосленима који привремено одсуствују с посла због потврђеног коронавируса, мера изолације или самоизолације, зарада била исплаћивана у целости, али одлуку о висини плате, ипак, доноси послодавац.

У Унији послодаваца Србије Танјугу је речено да исплата пуне зараде током боловања због коронавируса није званично обавезујућа, али да је тачно да послодавци имају ту могућност.

Иначе, Закон о раду предвиђа обавезу послодавца да за време привремене спречености за рад у првих 30 дана одсуства запосленом исплати најмање 65 одсто просечне зараде. Просек се рачуна у претходних 12 месеци, уз могућност да се колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду то право утврди у већем износу.

Влада Србије је препоруком послодавцима, која је још увек на снази, обухватила и боловање које је наступило као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, службених дужности и контакта с лицима којима је потврђена корона, наложена мера изолације или самоизолације. У закључку Владе Србије се указује на то да се „одсуство с посла доказује решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...) или извештајем лекара о привременој спречености за рад – дознаком, у складу са законом”.


Препорука и одлука

По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, Влада Србије је донела једну препоруку, која не обавезује, и једну одлуку које се тичу висине зараде због одласка на боловање због коронавируса. Он је указао на то да то није добро јер ставља запослене на различите позиције због исте ствари, те да је, у ситуацији када је коронавирус изненадио и погодио цео свет, потребно да се законска регулатива усклади с њом и права свих радника изједначе.

Одлука о исплати зараде у целости током одсуства с посла због коронавируса односи се на државни сектор, здравство, полицију, Војску... односно занимања чија природа посла изискује контакте с људима и самим тим повећава могућност од обољевања, док се препорука односи на све остале, односно на реални сектор, мала и средња предузећа..., казао је Милић.

Како је додао, иако је било случајева да и у реалном сектору радницима који на боловање одлазе због коронавируса буде исплаћена цела плата, они су ретки.


Из Министарства рада раније су рекли да тај закључак није временски ограничен на период ванредног стања. Како су објаснили, нема сметњи да послодавци, својим колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, уреде накнаду зараде за случај одсуства с рада због привремене спречености за рад већу од накнаде уређене Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.

Почасни председник УПС-а Небојша Атанацковић казао је за Танјуг да исплата пуне зараде услед боловања због короне није обавезујућа, већ да је то могућност. Објаснио је да све, ипак, зависи од случаја, имајући у виду различиту пословну културу у компанијама. Он је навео да је раније било доста злоупотреба коришћења боловања, те да су зато послодавци били опрезни. Атанацковић каже да сада има примера да послодавци радницима исплаћују целу плату и када су на боловању, не само због коронавируса већ и кад су у питању други здравствени проблеми.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести