Државне плате дупло веће од предузетничких

НОВИ САД: Сваки трећи запослени у Србији ради код предузетника. Подаци Републичког завода за статистику показују да је у Србији око 2,3 милиона запослених, а по истом извору, прошле године код 271.721 предузетника било је 272.969 запослених.
majstori
Фото: Дневник/ В. Фифа

Пошто је предузетништво значајан сегмент укупне привреде, који има све значајније учешће у привредној структури Србије и континуирано увећава свој утицај на формирање БДП-а и оствареног промета, податак о све већем броју запослених код предузетника је свакако добар, али и даље забрињавају зараде, односно плате. Наиме, разлика у зарадама између јавног и привантог сектора у Србији и даље је велика. По истраживању Мреже за пословну подршку, просечна реална зарада у приватном сектору креће се око 38.000 динара, односно 322 евра, што је знатно мање и од републичког просека плата и од плата у јавном сектору.

Републички завод за статистику, објављујући податке о просечној нето плати у јуну ове године, навео је да су тог месеца запослени код предузетника зарађивали у просеку 27.752 динара, односно за првих шест месеци просечно 28.521 месечно. Истог тог месеца зараде у јавном сектору износиле су 59.389 динара, а у првих шест месеци 60.597. Дакле, у јавном сектору биле су дупло веће него примања радника код предузетника.

У Србији, по подацима РЗС-а, навише предузетника – 63.962 – има у трговини на велико и мало, а код њих ради 87.347 радника. Просечна нето зарада у трговини на велико и мало у јуну износила је 45.003 динара, а у првој половини године 45.437. Ако се зна да је просечна зарада у држави у јуну била 54.148 динара, јасно је да ти радници имају готово 10.000 динара мање и од републичког просека.


Највише радника код предузетника у Шумадији

Највише радника запослених код предузетника у Србији има у Региону Шумадије и западне Србије – 85.638, односно 31,5 одсто од укупног броја запослених у тој области. На другом месту је Војводина са 73.389 и они чине 27 одсто од укупног броја радника, трећем Регион јужне и источне Србије са 60.189 радника, а на последњем месту Београдски регион с 52.504 запослена.


Или, у прерађивачкој индустрији Србији послује 40.620 предузетника и има 67.699 радника, а просечна јунска нето зарада запослених била је 48.858 динара, што је више од 6.000 мање од републичког просека. Посебно што се у оквиру прерађивачке индустрије налазе и запослени у преради дрвета и производа од дрвета с просечном нето јунском платом од 31.937 динара. Ту су и радници у производњи одевних предмета, који су у јуну у просеку зарађивали 33.560 динара, као и у производњи коже и предмета од коже са зарадом од 37.556 динара. Свакако да би просечна зарада у прерађивачкој индустрији била и знатно мања да се у ту делатност не рачуна и производња дуванских производа, где је просечна јунска нето зарада 142.726 динара, односно као три просечне републичке плате, па она увећава укупан просек.

Медијална нето зарада за јун ове године, по РЗС-у, износила је 41.045 динара, што значи да је половина радника у Србији остварило зараду до тог износа. Међутим, из података је јасно да би запослени код предузетника волели и да су на нивоу медијалне зараде јер би то значило да им је зарада 13.293 динара већа. До тог износа дође се када се од јунске медијалне зараде од 41.045 одузме зарада предузетника и запослених код њих од 27.752 динара.

Љ. Малешевић

 

SaleNS
09.09.2019 • 09:31
Da pitam kako je moguce da poslodavac ne isplacuje plate i porodiljsko i ne bude za to sankcionisan???Naravno u pitanju je Stylos group iz Novog Sada.Samo se pise o visini minimalca a niko da prokomentarise ovakav bezobrazluk.Dali inspekcija uopste proverava ovakve slucajeve i obracunske liste??
EUR/RSD 117.5121
Најновије вести