Грађани упркос кризи имају све више пара у банкама

Штедња у Србији наставља да расте упркос светској економској кризи и неизвесности изазваној коронавирусом, што недвосмислено указује на наставак поверења становништва у стабилност домаћег финансијског система, кажу из Народне банке Србије.
novac
Фото: Tanjug (S. Radovanović, arhiva)

Динарска штедња је крајем јуна 2020. године достигла рекордних 85,5 милијарди динара, а у последњих осам година, од јуна 2012, готово је упетостручена, односно повећана чак 67,9 милијарди динара, саопштено је из НБС-а.

Више од половине укупног раста, или 34,2 милијарде динара, остварено је у последње три године, истичу из централне банке. Додају да то потврђује да су монетарна, финансијска, фискална и макроекономска стабилност, које су у претходном периоду постигнуте и које се успешно одржавају – биле предуслов за поверење грађана у домаћу валуту и банкарски систем.

И девизна штедња у протеклих осам година бележи раст, иако нешто умеренији у односу на динарску штедњу. Она је са 7,9 милијарди евра с краја јуна 2012. године повећана на 11 милијарди евра на крају јуна ове.

Континуирани раст динарске и девизне штедње, напомињу из НБС-а, остварује се у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва и, у последња четири месеца, у условима кризе изазване коронавирусом, што додатно потврђује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу.


Сигурност у пандемији

У централној банци подсећају и на све благовремено донете мере у периоду пандемије, које су допринеле сигурности грађана и очувању привредне активности.

Народна банка Србије поручује да ће, као и до сада, у сарадњи с Владом, настојати да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу и убудуће доприноси процесу динаризације, посебно стављајући акценат на динарску штедњу.


Најновија анализа НБС-а још једном је потврдила да је штедња у домаћој валути исплативија од оне у девизама.

Анализа исплативости штедње орочене на годину и реорочаване у периоду од осам година показала је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2020. године добио готово 39.500 динара (око 340 евра) више него да је у истом периоду положио на девизну штедњу евре у противвредности наведеног износа од 100.000 динара.

И у случају орочавања штедње на годину без занављања, у последњих осам година било је исплативије штедети у динарима, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода.

Рецимо, штедиша који је од прошлог јуна штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у јуну 2020. преко 2.600 динара више од оног који би у истом периоду орочио евре у противвредности од 100.000 динара.

До истог закључка се долази и када се исплативост динарске штедње у односу на девизну посматра на краће рокове, али и на дуже.

У случају орочавања штедње на три месеца, динарска штедња је била исплативија од оне у еврима у више од 86 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања на две године, динарска била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Из НБС-а наглашавају да је већа исплативост динарске штедње резултат постигнуте и одржане монетарне стабилности, ниске и стабилне инфлације и релативно стабилног курса динара према евру и стабилности макроекономског система.

Исплативност се огледа и у вишим каматним стопама на динарску штедњу у односу на девизну, као и у повољнијем пореском третману штедње у домаћој валути јер се на камату по основу динарске штедње порез не плаћа, док се на камату по основу девизне штедње у еврима плаћа порез од 15 одсто.

З. Делић

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести