Сетимо се само неких наслова: „Пописивао ствари док су били на гробљу”, „Пленио имовину док је жена била на лечењу у болници”… Комшије и пријатељи често су организовали акције и чували дужнике од извршитеља.
Да у закону који регулише ту област има бројних проблема и нелогичности те да су овлашћења дата извриштељима превелика приметили су и надлежни. Закон који регулише њихов рад требало би да ускро доживи бројне измене. Већ је формирана радна група која се бави изменама поменутог прописа. Она би до половне децембра требало да оконча рад па да предложене измене крену у редовну процедуру.
Након усвајања, треба да уследи доношење подзаконских аката па примена. Грађани којима је из било којег разлога дуг постао зао дуг биће боље заштићени, чак и када оправдано дође до пленидбе и продаје ствари.
У Удружењу „Ефектива” кажу да дужници нису увек у праву, али да и они треба да буду заштићени. Њихова имовина не сме се продавати будзашто и када се коме како прохте.
Шта би требало да донесу измене закона?
Накнаде које за обављени посао извршитељи наплаћују биће знатно мање. Извршитељи би требало да дневно подносе извештаје о раду Министарству правде. Више неће моћи да имовину дужника продају драстично испод цене већ на лицитацијама, и то путем интернета. Електронски облик добиће и судска огласна табла. Подаци о дужницима и адресе биће у централном регистру. Зато извршитељи више неће моћи да се жале да не могу да их нађу те да дуг због протока времена стално расте због обрачуна затезне камате. Због принудне наплате примања дужника ће моћи да се оптерете само до половне, а не, као сада, до две трећине. Предмети који припадају трећим лицима, као што су станодавци или укућани дужника, неће више моћи да се плене пре него што се тим лицима омогући да уложе приговор и докажу да је имовина њихова.
У организационој јединици Нови Сад тренутно ради 61 извршитељ. У претходне три године Комора је на њихов рад примила 350 притужби, а то је тек 0,14 одсто у односу на број предмета. Поднете су три дисциплинске поријаве за извршитеље с подручја Војводине. Једном од њих је изречена и трајна мера забране обављања делатности. Изречена је и једна новчана казна, а три поступка су још у току пред Дисциплинском комисијом. Учесници у поступку се најчешће обраћају Комори у вези с пописом, проценом и продајом покретних ствари и непокретности те неблаговременим поступком спровођења доставе.
Што се тиче тарифе извршитеља, она је различита. Рецимо, за наплату обавезе од 30.000 динара, она сада износи 4.500 динара.
У изради измена, осим надлежних државних органа, учествују и представници Коморе извршитеља. Из Војводине то је Марина Смиљанић Личина, јавна извршитељка из Новог Сада.
– Приликом рада на изменама гледали смо и сличне прописе у земљама региона – каже она. – У Мађарској смо видели електронске лицитације. То је једна од предложених новина која треба да побољша цео поступак.
Док се предложене измене не усвоје и не почен њихова примена, поступци ће и даље тећи по прописима који се сада примењују.
О томе шта би за дужнике који из било којег разлога нису измирили обавезе било најцелисходније да раде када добију писмо од извршитеља, саговорница каже:
– Најбоље је да се обрате извршитељу код кога је предмет и да виде како би било најједноставније да се дуг измири – наводи Марина Смиљанић Личина. – Често се та обавеза може измирити на рате или да се сачека да странка подигне, рецимо, кредит ако је то могуће. Код дуговања везаних за јавна предузећа, најчешће није довољно да дужник само измири рачуне. На шалтеру се наплаћује чисто дуговање, без затезних камата. За дужнике би било најбоље да се, када већ имају неизмирене обавезе, и пре него што та потраживања дођу у нашу надлежност, обрате јавним предузећима. Многа од њих дозовљавају измирење на рате, или су спремна да сачекају и нађу одговарајући аранжман с дужником.
Д. Вујошевић
