Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће бити усвојен швајцарски модел за индексацију пензија, објашњавајући да се он примењује у великом броју држава јер је најповољнији и фер за пензионере, пошто се повезује с трошковима живота и растом просечне зараде.
То је један од модела које разматрамо, објаснио је Мали.
Када би, додао је министарт, по том моделу повећање пензија било око пет одсто, морали бисмо да издвајамо око 27 или 28 милијарди динара више у буџет за те потребе.
То је системско решење, али смо обећали прошле године да ћемо наћи фер формулу за индексацију пензија. Кроз тај модел, сигуран сам да ћемо то обећање испунити, поручио је Мали.
Иначе, швајцарска формула за усклађивање пензија у Србији постојала је све до 2006. године, када је укинута на инсистирање Светске банке, а уведена је Законом о ПИО 2003. године. Тада је швајцарски модел обрачуна пензија био економски одржив, међутим, године после тога су показивале да српски буyет то не може издржати. Ванредно повећање пензија због незадовољства пензионера уследило је 2008. године и управо је то проузроковало вишегодишњу пензијску и буџетску нестабилност. Затим је 2010. године уведена мера штедње и пензије су усклађиване само с ценама и делом раста БДП-а преко четири одсто годишње.
Влада Србије је укинула и ту формулу за усклађивање пензија крајем прошле године па је уведено њена дискрециона могућност да у складу с економским параметрима пензије буду увећане, и то оне најниже. Та дискрециона могућност важи за ову годину, док се за наредну и оне које следе тражи нова формула, која ће, по свему судећи бити, модел усклађивања с 50 одсто инфлације и исто толико раста просечне плате.
Уколико се заиста за наредну годину усвоји швајцарски модел, то би значило повећање пензија од пет одсто, али свим пензионерима у Србији. Да ли ће тако бити и да ли ће пензионери знати колико им повећање следује када сазнају стопу инфлације и просечну плату, биће утврђено не пре септембра ове године.
По оцени председника Савеза пензионера Војводине Милана Ненадића, швајцарски модел је добро и дугорочно решење јер се њиме решава питање будуће редовне исплате пензија пошто на тај начин не би долазило до прекорачења пензионерске потрошње већ би она била испод укупног раста БДП-а.
По подацима Фонда ПИО, лане је просечна пензија од 25.317 динара износила 51 одсто просечне нето зараде у Србији, која је била 49.650. У 2017. години, просечна пензија је била 49,9 одсто просечне плате, а у 2016. је износила 51 проценат.
Највеће учешће просечне пензије у просечној заради бележи се у 2009. години, када је она износила 62,4 одсто од онога што су у коверти имали запослени.
То решење је свакако добро и за пензионере, што је и најважније, јер не би морала да их боли глава да ли ће у буyету бити пара за исплату њихових примања или не, оценио је Ненадић.
Према његовим речима, добро је што се за ову годину најављује још неко повећање да би пензионери финансијски лакше премостили тај период док нова формула не заживи.
Србија је одавно испунила захтев ММФ-а, тиме што је проценат учешћа пензије у БДП свела на 11 одсто. Уколико би се применила швајцарска формула, од наредне године учешће пензија би било и мање од тих 11 одсто: рачуница показује да би оно било између 9,5 и десет процената. То би пак значило да пензионери имају сигурност редовне исплате пензија, али и да се оне усклађују сваког првог месеца у години за привредни раст и трошкове живота из претходне године.
Љ. Малешевић
