Минимална цена радног сата у Србији ове године износи 155 динара, што је месечно око 27.000 динара, док је цена минималне потрошачке корпе достигла 37.000 динара.
Министар Мали рекао је недавно да Влада већ сада размишља о повећању минималне цене рада, као и да у септембру треба очекивати њено значајно повећање.
Председник Савеза Самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић и саветник председника УГС Независност Зоран Ристић кажу да се никакви званични разговори о минималној цени рада за 2020. годину још увек не воде.
Оно што је донето заједнички на Социјално-економском савету, а то су прихватили и послодавци и Влада Србије на предлог синдиката, је да минимална зарада у наредних три године буде изравната са минималном потрошачком корпом, то је оно што је циљ, а да би се то постигло значи да би минимална зарада требало да постигне повећање 10 и више посто", каже Орбовић и додаје да би то значило да "минималац" буде негде "око или преко" 30.000 динара.
Ристић каже да би требало размишљати "о повећању минималне цене рада које неће бити једноцифрено", јер би то водило ка раније постављеном стратешком циљу да минимална зарада достигне минималну цену потрошачке корпе.
Нисмо прошле године инсистирали да минимална зарада буде у износу минималне потрошачке корпе али истовремено смо јасно указали на то да би се људима обезбедила егзистенција да се приближи минимална зарада вредности минималне потрошачке корпе, каже Ристић.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да би повећање минималне цене рада требало да буде у реалним оквирима.
Реално је да се минимална зарада повећа за онолико колико се у следећој години очекује повећање бруто домаћег производа и инфлације која је релативно ниска - значи то би било реално увећање од пет до шест одсто у односу на садашњи ниво, каже Атанацковић.
Он ипак додаје да би послодавци могли да прихвати и веће повећање "минималца" као што је то био случај у последње две године, али, како каже, "само уз услов да им држава то компензује".
Стратешки циљ је да већ можда крајем 2020. године минимална цена рада покрива минималну потрошачку корпу, а сада већ да се кроз договоре који предстоје приближи тој вредности", каже Ристић.
Додаје да треба тежити да минималац буде изузетак" и да немамо 350.000 људи у Србији са минималном зарадом и стотине хиљада људи који нередовно примају зараду" него да имамо уређен систем у коме минимална зарада представља минимум егзистенције за оне који раде и њихове породице.
Орбовић подсећа да је модел у ЕУ да минимална цена рада буде 60 одсто од просечне зараде "што се поклапа када се прерачунава са овим што ми покушавамо да урадимо".
И поред повећања зарада у Србији су и даље плате међу најнижима у Европи па људи одлазе "трбухом за крухом", каже он.
С оваквим повећањима о којима говоримо мислим да ће тешко бити да се мотивишу људи да остају у земљи, морало би да се промени нешто и да дође до озбиљнијег повећања зарада, али није питање само зарада него и сигурност посла у Србији, каже Орбовић.
