Биће кукуруза, соје и сунцокрета за нас и за друге

НОВИ САД: Необичајено лепо време за ово доба године погодује ратарима да позавршавају јесење радове на њивама.
soja.jpg (
Фото: Dnevnik.rs

Још само понегде се може видети необран кукуруз, док је жетва соје и сунцокрета завршена. Истовремено истиче оптималан рок за сетву пшенице – крај октобра – и у том погледу има две групе пољопривредника: ратарима који су је посејали већ је никла, док други чекају кишу па да положе семе у земљу.

Подаци Удружења „Жита Србије” кажу је од почетка октобра пшеницом већ посејано између 250.000 и 300.000 хектара.

Директор Удружења Вукосав Саковић наводи да се очекује да ове јесени под житом буде између пола милиона хектара и 550.000, што је мање у односу на лањску сетву, када смо под пшеницом имали 570.000 хектара.

Кукуруза смо овог пролећа посејали на 970.000 хектара и, по подацима Удружења „Жита Србије”, просечан домаћи принос је осам тона по хектару, што је исто као и лане.

Саковић каже да је кукуруз обран с више од 90 одсто површина и да ћемо ове економске године имати 7,7 милиона тона кукуруза.

Када се одузме 4,5 милиона тона, колико нам треба за домаће потребе, имаћемо да продамо на инотржиште три милиона тона кукуруза, казао је Саковић, и навео да је извоз већ добро кренуо, пошто је ван границе продато 700.000 тона.

Овогодишњи принос соје мањи је него лањски. Под сојом смо имали 230.000 хектара и по једном у просеку добили три тоне, а у прошлогодишњој жетви соје просечан принос је био 3,5 тоне.

Сојом ћемо трговати целе године, рекао је Саковић, и поменуо да нам је остало соје од прошле жетве па су очекивања да ћемо имати бар 500.000 тона за извоз.

Сада је, додао је наш саговорник, извоз солидан, месечно се инотржишту прода 20.000 тона.


Треба сејати пшеницу, земља није сува

Мада нема кише, земља није сува, каже научни сарадник Инистута за ратарство и повртарство у Новом Саду др Владимир Аћин.

Како је додао, површински слој земље је сув, али чим се ашов спусти мало дубље, под земљом има влаге, вероватно и зато што су ноћи хладне.

Но, то не значи да киша не би добро дошла. Треба бар 20 до 30 литара по квадратном метру да би површински слој земље добио влагу. Пшеница која је посејана већ је никла, што само по себи говори да земља није сува па пољопривредници не би требало да стрепе што није скоро било кише, коју управо ових дана најављују метеоролози, вели Аћин.


Сунцокрета смо пожњели с 220.000 хектара и добили три тоне по хектару. Лане смо те уљарице имали на 245.000 хектара, а принос је био 3,1 тоне по хектару.

Извоз је кренуо одмах по уласку комбајна у њиве, казао је Саковић.

По његовим речима, већ је на инотрижиште отишло 60.000 тона сунцокрета, а у септембру и 20.000 тона уља.

Највише домаћег уља продато је у БиХ, Хрватску и Македонију, али се 2.000 тона нашло и међу турским потрошачима, казао је Саковић.

З. Делић

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести