Први пут геодети су направли квартални извештај уз објављени полугодишњи извештај. Мада су пратили тржиште некретнина на целом подручју земље изнели су податке само за четири града – Нови Сад, Београд, Ниш и Крагујевац. У трећем овогодишњем кварталу јавни бележници и основни судови су Републичком геодетском заводу доставили 43.535 уговора, што је нешто више од 14.500 месечно. У односу на исти период 2019. године то је 652 уговора више.
Гледано по већим градовима, Нови Сад, Ниш и Крагујевац прате тај тренд, док је за сада у Београду регистровано око 400 уговора мање него у истом кварталу лане.
Посматрајући како се кретала купопродаја њива, геодети су забележили да се ораницама трговало мање, али само два одсто у односу на трећи квартал 2019. године и да трговина пољопривредним земљиштем у укупном промету некретнина има удео од 15 процената.
Гледано по градовима, у Новом Саду је промет порастао 25 одсто, а у Београду 15 одсто, док је у Крагујевцу и Нишу забележено смањење, и то од осам односно 36 процената.
Цене пољопривредног земљишта су стално у благом порасту – најскупље су орнанице у Јужнобачком округу, а најмање вреде у јужној и источној Србији .
У Јужнобачком округу распон се креће од 8.500 евра до чак 27.900 по хектару. У Сремском округу цене хектара у трећем кварталу ове године биле су од 8.500 евра до 21.400. На северу Баната и Бачке њиве су јефтиније и могу се купити од 3.000 евра до 14.500, односно од 6.000 евра до 17.950 у северном делу Баната.
У јужној и источној Србији хектар земље кошта од 3.450 евра до 14.800, у Београдском региону вреди од 10.000 евра до 22.650. Купопродаје су се завршавале исплатом у готовини у 99 одсто уговора.
Промет грађевинског земљишта у односу на трећи квартал 2019. увећан је у свим градовима: у Новом Саду 75 процената, у Београду 60, Крагујевцу 51 и у Нишу 28 одсто.
Разлоге за то треба тражити, кажу геодете, у спровођењу мера јавне политике које су утицале на измену законске регулативе у области планирања и грађења, транспарентности поступака пред државним и другим органима, увођењу електронских процедура, убрзању процедуре издавања грађевинских дозвола и других параметра захваљујући којима је побољшана и позиција наше земље на међународној листи Светске банке којом се мери лакоћа пословања („Дуинг бизнис”).
Када је реч о цени земљишта намењеног за индустријску градњу, на првом месту су опет Шимановци у општини Пећинци и град Нови Сад, па се може рећи да земљиште на тим подручјима има вредност јер је у тим местима и у полугодишњем извештају РГЗ-а било најскупље.
Земљиште за индустрјску градњу у Новом Саду продато је за 93.067 евра, а у Шимановцима једна парцела је вредила пола милиона евра, а друга 270.000. Највиша цена квадратног метра пољопривредног земљишта постигнута је на подручју града Новог Сада – Каћу – 722.750 евра, а највиша уговорна цена у Кули.
З. Делић
