С обзиром на то да велики број људи у нашем граду нема могућност да сам узгаја здравију храну у башти или да купује ону органску, са професором Ненадом Магазином смо разговарали о најбољем и најједноставнијем начину помоћу ког можемо опрати воће и поврће од пестицида, као и о штетности материје која се користи ради заштите биља од проузроковача болести и штеточина. Прегршт воћа и поврћа је у овом периоду пред нама, а Ненад Магазин за лист „Дневник” наглашава како купац односно крајњи потрошач свежег воћа не може на основу његовог изгледа, било на пијаци или у маркету, да зна колико је то воће имало третмана и колико је остатака пестицида остало на њему. Ипак, он нас кроз причу уверава да пестициди нису штетни у великој мери, уколико се користе на правилан начин и у одговарајућој количини те саветује да је, можда ипак, најсигурније куповати у маркетима.
О исхрани се у последње време води рачуна више него ранијих година и информација на интернету о здравим или нездравим намирницама је све више, те се врло лако могу пронаћи и листе најчистијег и „најпрсканијег” поврћа и воћа. Да ли су листе које круже интернетом тачне?
- Купци не треба да се опредељују за куповину воћних врста на основу листе која повремено изађе у медијима. Сваке године у време сазревања јагоде изађе фамозна листа најпрсканијег воћа када је јагода најоцрњенија. Проучио сам и сазнао да је листа из Америке. Тамо је наведено да је у јагодама откривено 84 врсте пестицида. Не постоји уопште потреба да се јагода, па ни било која друга воћна врста, прска толиким бројем пестицида. То једноставно није могуће. Тешко ћете наћи вест да се неко у Србији отровао пестицидима једући наше воће и поврће. Можда се то некада давно дешавало када смо имали много мање контрола и много опасније пестициде, али данас тога нема. Не можемо да кажемо да су произвођачи хране тровачи, а код куће се напрскамо дезодорансом који у себи садржи 20 врста хемикалија. Ако неко жели да врати пољопривреду на кола и запрегу онда и он треба да се одрекне мобилног телефона, хемије и свега. Не може се очекивати да неко производи храну онако како неко из удобности стана замишља, а таквих има пуно јер су им доступне информације са интернета које често нису тачне. Јако је ружна слика која се развија о нашем произвођачу као тровачу, док у другим земљама друштво много више цени произвођача хране.
Јачањем свести о здравој исхрани, све већи број људи одлучује се за конзумирање органских намирница. Каква је ситуација код нас када је у питању куповина органских намирница, да ли су те намирнице здравије и да ли се и оне третирају пестицидима одговара професор воћарства Ненад Магазин.
- Органска производња у Србији није тако велика, поготово не воћа. Она је скупља зато што произвођачи не постижу често задовољавајући принос и квалитет и то је ретка роба, а све што је ретко је и скупље. Део потрошача може то себи да приушти, а део не. Имали смо јако велики увоз органских производа, али није поента да се једу органске јагоде које су дошле из Марока. Треба да се једе локални производ, произведен овде огранским принципима. Није приори ни сваки производ из органске производње здравствено безбедан, јер и он мора да прође одређене контроле. И та производња носи одређене ризике и тамо постоје заштитна средства која се користе, али која су искључиво из природе. Користе се пестициди који су добијени из биљака. И они такође некада могу да буду штетни људском организму, користи се бакар, сумпор, али је дозвољен зато што је у питању природни минерал. Не можемо рећи ни да је здравије, све зависи од тога како га је произвођач користио.
Често се помиње да су деца нарочито осетљива на пестициде због њиховог младог организма и слабијег имуног система, али какве последице честа конзумација воћа и поврћа третираног пестицидима заиста има, како на најмлађе, тако и на оне старије?
Нису сви пестициди отров за људски организам. Неки од њих су штетни за организам на који делују, неки и на шири број организама на које делују, а неки штете врло мало. За сваки пестицид постоје правила када, како и у којим концентрацијама га треба примењивати. Произвођачи који се тога придржавају не могу да створе проблем крајњем потрошачу. Број третмана често забрињава потрошаче, али није ни то параметар. Данас се користе мање штетни пестициди него што се користило пре 20 – 30 година и пуно више тога се зна јер је аналитика постала свемоћна. Ми смо окружени различитим вештачким синтетизованим материјама стално. Ако погледате декларацију једног дезоранса, сапуна видећете велики број материја од којих су неке штетне, али су у врло малим траговима. Тако исто и са коришћењем пестицида у воћарству. Још једна фама која постоји је да што је нешто третираније, што је имало већи број прскања - биљка је штетнија. То не мора да значи. Један погрешан третман пред бербу може да буде много гори него десет третмана у фазама превентиве, у фази цветања.
Где је данас сигурније куповати воће и поврће, од домаћих, малих произвођача са пијаце или у супермаркетима?
Данас велики ланци маркета, поготово страних, али и домаћих и те како воде рачуна шта нуде у својим продавницама. Маркети имају велике обавезе и они су ти до којих долази то воће, имају траг одакле долазе плодови и ако се нешто деси увек може да се утврди ко је произвођач тог воћа, ко је добављач, за разлику од неких мањих маркета или пијаца где нико не зна одакле долази та роба, колико пута је третирана и слично. Оно што људе, па и мене као крајњег потрошача, одбија од маркета јесте то што је квалитет и изглед воћа у маркетима често врло лош, да одељења воћа и поврћа у маркетима често не знају да рукују тиме. То све доприноси томе да купци желе мање да купују у маркетима, а више на пијацама где је воће и поврће лепшег изгледа.
Познато је да се јабуке прскају у великој мери. Међутим, највише хранљивих материја, када је у питању та воћка, управо садржи њена кора. На који начин онда опрати јабуке остављајући њену кору, да ли је прање хладном водом заиста довољно?
Тачно је да је јабука воћна врста која годишње има можда највећи број третмана. Међутим број третмана не значи да је то број прскања неким отровима. У тим третманима често имамо и третмане ђубривима, неким регулаторима раста који немају апсолутно никаквог утицаја на људско здравље. Вештачка ђубрива су само вештачки синтетизовани минерали који постоје и у природи само што смо их ми добили на вештачки начин јер је тако лакше. Највећи број превентивних третмана произвођачи примене у фазама цветања. Ако тада не постоји плод не могу постојати ни остаци пестицида на њему након тога. Постоје наравно третмани који се раде касније, али произвођачи поштују каренце. Ако имате произвођача који извози робу у земље широм света он је прошао и те како ригорозну контролу. Ако купујете било који производ који је декларисан ви знате да тај произвођач стоји иза тога, јер он може да има озбиљне проблеме уколико нешто није у реду, јер је то данас озбиљан посао и произвођачи не могу да се играју са милионима евра који су у игри код великих произвођача, у овом случају јабука. Породичан сам човек, али ни ја, осим туширања плодова, прања под хладном водом, не примењујем никакве друге технике. Повремено некада, ако нисам сигуран у квалитет производа, огулим неке плодове и одбацим кору. Не видим потребу за нечим више.
Кристина Ивковић Ивандекић
