За разлику од ранијих година, у погледу цене новог сунцокрета неће бити превише изненађења јер ратари, агрономи и аналитичари имају приближну рачуницу – и процењују да ће килограм сунцокретовог зрна коштати 35, односно 36 динара.
Ипак, пре крајње калкулација о томе колико ће вредети ново зрно сунцокрета треба рећи да др Владимир Миклич из Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да сунцокрет изгледа добро и да су, што је најважније, главице здраве па се очекује принос од око три тоне по хектару.
– Већ годинама тај принос је стандардни национални просек и могло би се рећи да је за поднебље Србије он добар – навео је др Миклич, који сматра да би жетва могле почети за највише десет дана.
Сунцокрет је овог пролећа посејан на 220.000 хектара и у Удружењу „Жита Србије” очекују да ће га бити довољно за домаће потребе и за извоз. У погледу цене новог рода, Вукасав Саковић из „Жита Србије” каже да би, уколико би жетва почела сада, уз тренутни однос понуде и тражње, ратари добили 35 динара за килограм новог сунцокретовог зрна.
– Домаће уљаре већ неколико година имају озбиљну конкуренцију у фирми „Бимил” из Брчког, која купује сунцокрет по мало вишој цени, а с друге стране, има и извозника који ту уљарицу купују и продају на страном тржишту. Пошто више купаца значи и вишу цену, то иде наруку ратарима јер могу бирати коме ће продати нови рад сунцокрета – истиче Саковић, додајући да ће се цена с почетком жетве кретати између 32 и 35 динара.
Он подсећа и на то да су уљаре лане прерадом сунцокрета добиле око 650.000 тона уља и да је из Србије извезено 100.000 тона те намирнице.
Ненад Манић из Аграрне коморе Србије каже да пољопривредници очекују да тона новог сунцокрета кошта 300 евра, односно килограм зрна 36 динара.
– То је реална цена, која ратарима не би производила губитак – истиче Манић, указујући на то да су и уљаре, на основу ранијих разговора с произвођачима, сагласне с том ценом.
Галетин сматра да би држава требало да окупи прерађиваче и земљораднике да би се њихови ставови о цени сунцокретовог зрна приближили јер поједини велики откупљивачи приликом сваке жетве диктирају вредност новог рода. – Треба послушати захтеве пољопривредника, али и уредити тржиште сунцокрета, баш због великих откупљивача који држе монопол – сматра Галетин, и наводи да наша држава има споразум о извозу уља у Турску, те да је због тога, али и будућих извозних споразума, потребно уредити тржиште да би пољопривредници сејали сунцокрет и сви били на добитку.
Он каже да ће пољопривредна удружења захтевати да сваки откупљивач истакне коначну цену сунцокрета, а не аконтациону.
– Нећемо више сунцокрет предавати по аконтационој цени јер из искуства знамо да се након предаје рода прерађивачи договоре да то буде и коначна цена. Немамо ништа против тога да нам уљаре новац исплате у више пута, али тражимо да знамо колико тачно кошта род приликом предаје – подвукао је Манић.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин наводи да ће Србија имати солидну годну у погледу приноса и квалитета сунцокрета и да ће жетва те уљарице бити слична лањској.
– Цена новог рода требало би да буде око 35 динара и ратари би требало да буду задовољни тиме – казао је Галетин, наводећи да је тренутно на светским берзма тона сунцокрета нешто мало скупља од 300 евра.
З. Делић
