Ипак, сетва је завршена, а податке о томе колико је пшенице посејано ове јесени Удружење „Жита Србије”, по речима Вукосава Саковића, још сабира и збир ће бити познат за десетак дана. Како каже, на лето се очекује да ће се пшеница у Србији скидати с нешто мало више од 600.000 хектара, од којих је у Војводини више од 52 одсто.
Лане је пшеница била посејана, по подацима Удружења „Жита Србије”, на 570.000 хектара, а по подацима Републичког завода за статистику – на 590.000. У сваком случају, пшенице, као и брашна, биће довољно за домаће потребе, а значајне количине ће ићи у извоз. У жетви смо добили око 2,6 милиона тона хлебног зрна, а за домаће потребе довољно нам је око милион и по тона, па ћемо тако 1,1 милион моћи да продамо.
– На ораницама пшеница добро изгледа јер у земљи има довољно влаге – каже др Владимир Аћин с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. – У зависности од тога када је посејана, такав је и раст. Пшеница посејана до 20. октобра је у фази бокорења, семе које је положено до краја октобра сада је у развоју – два до три листа, а жито сејано почетком новембра тек клија и ниче. Ветар неће исушити земљу јер је новембру било довољно кише.
Тренутно инотрговање пшеницом иде слабо због цене. На домаћем тржишту килограм жита вреди од 21 до 21,5 динар, а на међународном од 20 до 20,8 динара, у зависности од квалитета зрна.
Вукосав Саковић каже да смо од жетве до сада извзели пшенице и брашна укупно 300.000 тона, што је мање од обима који је био очекиван.
– Ни домаћим произвођачима, а ни купцима ван наше земље, не одговара цена нове пшенице – наводи Саковић. – Наши трговци не би да је продају јефтиније, док страни трговци неће да плате цену која важи на нашем тржишту. У сваком случају, доћи ћемо до периода када ће цена пшенице бити прихватљива и за купце и за продавце, а то је крај јанаура следеће године.
З. Делић
