Наиме, живинари за то имају рок до 1. јануара 2021. године, а како каже председник Заједнице живинара Србије Раде Шкорић, пандемија ковида-19 и недостатак новца омели су живинаре да кокама носиљама обезбеде услове по Правилнику. Иначе, реч је о документу који је копија Правилника ЕУ, донетог још 1999. године, а који се у Европској унији примењује од 2012.
Наша земља Правилник је донела 2010. године и фармерима првобитно дала рок до 2012. године да коке носиље из стандардних кавеза преместе у оне налик на природно окружење. Међутим, на захтев живинара, а због кратког рока и великих трошкова, примена је одложена до 31. децембра 2020. године. Сада фармери окупљени у Заједници живинара Србије поново траже одлагање, а разлози су беспарица и јефтина јаја.
– Од Министарства пољопривреде тражићемо одлагање примене Правилника на одређено време – казао је Шкорић за „Дневник”, наводећи да фармерима у Србији треба 50 милиона евра да би живини обезбедили ново место за боравак, а то подразумева не само нове кавезе већ и изградњу нових објеката.
Ниједан фармер у живинарству, истиче Шкорић, није још добио новац из ИПАРД фонда, премда је међу њима било оних који су конкурисали за подстицаје управо да би носиљама створили место по наведеном правилнику.
Узгајивачима кока носиља сада не годи ни цена житарица, која је трећину виша у односу на ранији период.
– Произвођачи сточне хране формирају цене хране за живину спрам цена основних ратарских култура па је фармерима, гледајући колико кошта јаје, производња нерентабилна – нагласава Шкорић. – Сада јаје с фарме кошта пет и шест динара, а требало би да буде бар осам. На пијацама и у продавницама јаја коштају од десет динара па навише, у зависности од величине.
– У Србији има између 850 и 900 фарми кока носиља, у којима се храни 4,1 милиона носиља, али свега је четвртина власника у могућности да изгради објекте и купи кавезе у кратком року. Велики фармери, који држе више стотина хиљада комада носиља и један који храни милион носиља, могу одмах да инвестирају, а остали који гаје од 350 носиља па навише, немају финансијских могућности и потребни су им и време и подстицаји – каже Шкорић.
Правилник о условима и простору за држање кока носиља, подсећа Шкорић, предвиђа да кавези буду знатно већи, да једна кока има 750 квадратних центиметара простора, а не, као што је сада, 550 квадратних центиметара, да висина кавеза изнад кока буде бар 20 центиметара да би могле да шире крила и више се крећу, па фармерима по једној носиљи треба десет до 14 евра улагања.
– У Правилнику се још предвиђа да се у кавезу обезбеди посебно место за гнездо, не на видном месту као до сада, већ да буде скривено да се носиље осаме да би имала све елементе из живота у природи. У кавезу ће морати да буду дрвене гредице, на којима ће коке бити да не би стајале на голој жици. Мораће да постоји „чепркалиште”, где ће коке моћи да кљуцају, део где да оштре кљун, али и већи простор за храну и пијење воде. Када се све то сабере, фармерима треба 35 одсто новог простора да би задржали садашњи број носиља – објашњава Шкорић,
Он указује на то да наша земља годишње с фарми добије милијарду и по јаја и да се 40 до 50 милиона јаја извезе, али само у земље у окружењу – Црну Гору, Босну и Херцеговину и Северну Македонију.
– За извоз јаја у ЕУ нису потребни само услови боравка носиља по Правилнику већ је потребно и да држава уради мониторинг на салмонелу да би домаћа јаја могла да се продају у земљама ЕУ – наглашава Шкорић.
З. Делић
