Такмичење је добило име „у част“ писца Едварда Џорџа Булвар Литона, који је написао често цитирану стилски ужасну реченицу која почиње са „Била је мрачна и олујна ноћ...“
Ускоро очекујемо и проглашење овогодишњих (не)сретних шампиона, па у то име можемо посветити пажњу прошлогодишњим победницима овог бизарног такмичења које победнику не доноси ништа сем “мало сажаљења и (права на хвалисање)”.
Победничка реченица за 2020, звучи овако: “Њено писмо раскида недвосмислено је лепетало на ветровитом поветарцу, окачено као пица јеловник на кваки мога ума.”
У безброју ужаса који стиже, судије овог необичног конкурса труде се да истакну све оне које су толико грозне да се морају сачувати за будућност. Међу “специјалним покудама” налази се и следећа реченица класификована у авантуристички жанр. “Док је огромна дивља ћурка прелетала над њим, катапултирана двоструким бљеском Давидове сачмарице, Мајк је посматрао небо боје кукуруза и помислио: Благословено је данас бити хришћанин!”
У жанру омладинске књижевности нашла се и ова абоминација: “Дороти и Тото су шутнути из Канзаса непосредно пре него што је та група остварила неколико хитова, али је Тото имао бар неког успеха са својим бендом, док је јадна Дороти, без пребијене кинте и луда, живела под мостом, проституишући се и вриштећи о дугама.“
Победничка реченица у жанру кримића била је, очекивано, пародија на ноар детективске романе. “Када је ушетала у моју канцеларију тог суморног децембарског дана, била је као дашак свежег ваздуха у руднику угља; због ње је мој канаринац запевао.” Једнако ужасна је и: “Згодни француски полицајац, Андре Поире, рвао се са надуваним албино плаћеним убицом који се спремао да упуца прелепу и префињену кол герлу Гиги Ламур, која се управо туширала у свом стану, са својим пиштољем.”
Победник категорије “мрачна и олујна ноћ” јер звучи прилично апсурдистички: “Била је то мрачна и олујна ноћ, објаснио је московски прогнозер Сергеј Иванович Набоков, или Сергеј Иванович, из милоште зван Серјожа, или чак Серјоженка од стране своје породице, али немојте се трудити да то запамтите јер се Сергеј неће појавити поново до краја књиге када се временска прогноза буде чула у позадини док будемо откривали да је главни лик Алексеј Дмитрович Макаров, или Алексеј Дмитрович, познат и као Аљоша, Аљошка, или Аљошенка (или просто Алексеј М.) шокантно умро.”
Ни категорије фантастике не заостаје. “Дакле, ово су хобити, помислила је Гренвилдр за себе, трудећи се да делује искусно, и нимало изненађена како су мали, и поред притиска да их купи хитно; цена је била добра, а таксидермиста ће ионако ускоро затворити радњу. “
Можда још забавнија је: “Када је напунио тринаесту, млади Кер-Јар од Брдског народа, поче нестрпљиво ишчекивати да испуни стародревни Испит мужевности који се постављао пред сваког дечка његових година; да улови и убије корпоративног директора персоналног менаyмента користећи бежично електрично глачало.”
Победник жанра љубића звучи прилично насилно. “Џарод, лежећи постранце на кревету до Селине, са главом ослоњеном на руку, упита: Шта би твој супруг урадио да ме сад види?, а Селина, која је посматрала како се њен супруг шуња према Џароду држећи метални пајсер високо изнад главе, одговорила је: Вероватно би се пришуњао држећи метални пајсер високо изнад главе, спремајући се да га искористи за нешто што није његова примарна употребна сврха.”
Настасја Писарев
