Новосадски сајам сваке године уступа свој простор писцима и њиховим књигама, негујући кроз централну манифестацију, Дане ’Лазе Костића’, сећање на великог српског писца. На сајам књига сам овде најпре долазио као средњошколац у организованим групама ђака из провинције, касније сам долазио да се сретнем са својим пријатељима писцима, а сада долазим овом за мене изузетном, часном приликом. И ту се некако тај круг затворио, рекао је Латиновић, који је признање за најбоље књижевно остварење објављено између два Сајма књига добио за роман „Етапе ноћи” у издању „Вулкана”.
Награда за издавачки подухват уручена је Градској библиотеци Нови Сад за капиталну едицију „Новосадски манускрипт”, затим специјална признања „Соларису” за едицију „Антологија српске прозе” и Одбору за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске за едицију „Светоотачка богословља”, односно Сабрана дела Георгија Флоровског, док је најбоља књига у области дечје књижевности „Шта сањају Фибислави” новосадског писца Ђорђа Писарева у издању „Агоре”. Претходно је директор Новосадског сајма Слободан Цветковић саопштио да је на овогодишњем Сајму књига своје наслове представио чак 71 издавач, док је помоћник градоначелника Александар Петровић позвао суграђане да следе путоказе који ће наредних дана водити ка Новосадском сајму.
За мене књига ’Етапе ноћи’ представља поздрав са простором и временом у којем ја на неки начин стварам. То је Банат из којег долазим, то је простор у којем су чуда тако обична а људи једноставни. И мислим да тај простор заслужује једно књижевно сагледавање какво постоји у роману ’Етапе ноћи’. Вероватно су после ових етапа мало да се одморим од свог Баната, али га, наравно, никада нећу заборавити. А Награда ’Лаза Костић’ је печат овој књизи и епохи рада Милоша Латиновића, рекао је лауреат.
На свечаном отварању је говорио и прошлогодишњи лауреат Награде „Лаза Костић”, песник Селимир Радуловић, који је указао на две речи, са наизглед различитих полова промишљања о животу и свету. Прва је реч Светог Николаја: „Да бисмо уредили државу морамо уредити, претходно, народ, да бисмо уредили народ морамо, претходно, уредити породицу, да бисмо уредили породицу морамо, претходно, уредити сваког појединца, а да бисмо довели у ред сваког човека морамо га приближити огњишту Христовом, да му се срце растопи од љубави и разум осветли истином”. Друга је пак реч Хорхеа Луиса Борхеса, који је у књизи препознавао лавиринт, врт, слику света, слику времена, покушавајући да изваја јединствени торзо светске културе.
И једна и друга реч, вели Радуловић, „свака на свој начин као да нас опомиње да не летимо, кад већ не умемо да ходамо, односно, да смо се, напуштајући свет књиге, уметности и културе, заглавили у блату земаљског бесмисла и празнине. И да душа човекова, а не тренутни дневни ковитлаји, одређује меру наше истинске егзистенције: „Стога се, данас, више него икада, потврђује истина кад се каже да би сва слава света нестала да Господ смртницама није подарио лек у облику књиге. Као што је истинска политика служење народу, тако је и истинска култура духовна служба. Однос спрам ње одређује меру одговора на питање – да ли се приближавамо бићу, да ли наслућујемо да јесмо и да ли нам се, гдекад, указују крајолици одухотворених сенки, с јединственим и свеобједињавајућим средиштем”.
Данас ће на Данима „Лазе Костића” у фокусу бити драмско стваралаштво Лазе Костића (програм почиње у 13 часова), о којем ће говорити Милош Латиновић, Жељко Јовановић и Ана Зечевић, док ће одломке из Костићевих драма говорити глумац Славен Дошло. Касније поподне, у 17 часова, биће успостављен књижевни мост са Холандијом, у оквиру којег ће се разговарати о романима Yамала Уаријашија „Глад” и Борислава Чичовачког „Црни кос, а по пољу божури”.
Иначе, један од првих програма на овогодишњим Данима „Лазе Костића”, централној манифестацији Сајма књига, био је посвећен управо Радуловићевом поетском језику, о којем је говорио проф. др Драган Станић, професор Филозофског факултета у Новом Саду.Селимир Радуловић припадан оном кругу српских песника који је решио да направи темељни преокрет и да урони у свет традиције. Његова поезији се отвара ка просторима светости, метафизике, према Богу и трансцедентним категоријама које одређују цео људски род. Он пева на начин псалмопојца, подстакнут великим библијским доживљајима и доживљајима Бога самога и његовог присуства на овом свету, рекао је професор Станић.
Под окриљем Сајма књига јуче су почели и Дани руске културе, а део програма биће посвећен и Буктјубу, правцу на Јутјуб каналу који је окренут књигама. Биће речи и о односу књижевности и рокенрола, јубилеју песника Љубомира Мицића, оснивача авангардног покрета Зенитизам, а простор ће добити и млади писци. Како је најављено, гости сајма ће бити британско-америчка списатељица Трејси Шевалије, бројни домаћи аутори, од Уроша Петровића и Борислава Чичовачког до др Нелета Карајлића, док ће академику Горану Петровићу бити уручена награда „Станислав Лем” за фантастику у књижевности.
Када је реч о Међународној изложби „Арт експо”, првог дана је свечано отворена поставка „Руке пуне векова” сликара-конзерватора Душана Нонина на којој је први пут изложено свих 38 копија фресака манастира Пиве, насталих у техници казеинске темпере на лесониту. Нонин (1924 - 2001) је, наиме, руководио јединственим конзерваторско-рестаураторским пројектом, током којег је око 1.300 квадратних метара оригиналних фресака из цркве манастира Пиве, насталих у првој половини 17. века, скинуто и пренето у реконструисани храм, померен због изградње хидроцентрале три километра од првобитне локације.
До сада у свету нисам видео сличан подухват, признао је Пол Филип, Унесков експерт за заштиту споменика културе.
Током овог пионирског подухвата настале су и копије фресака, радови Козме, попа Страхиње из Будимља и непознатих фрескописаца.
Нонин нас уводи у свет фреско сликарства, теолошке иконографије и уметничке лепоте. Приникавши у њену суштину лепоте и универзалне ликовне и естетске вредности, а потакнут снагом свох уметничког темперамента, Нонин нам је омогућио да се о овом споменику културе обавестимо на начин који сугерише аутентичност, рекао је историчар уметности Миле Игњатовић пре но што ће изложбу, која је реализована у сарадњи са Удружењем Црногораца Новог Сада, отворити црногорски амбасадор у Србији, његова екселенција Тарзан Милошевић.
Подсетимо, последњег дана „Арт експа”, 9. марта, биће додељена и Награда „Сава Шумановић” за изузетне домете остварене у свету ликовне уметности овогодишњем лауреату Миленку Првачком, панчевачком сликару који већ три деценије живи и ствара у Сингапуру. У међувремену, поред представљања галерија и уметника, у средишту „Арт експа” ће бити тематске изложбе „Најезда с небеси”, која обухвата цртеже, колаже и скулптуре Зорана Петровића, те „Ослушкивање носталгичних времена” посвећена Горану Митровићу, једном од најзначајнијих савремених уметника поетског реализма.
Данас почиње 15. Сајам образовања, на којем су учешће најавили су сви овдашњи факултети, државни и приватни, као и три научна института, а штандове ће имати и новосадске стручне школе. Најављено је представљање и понуде образовних установа из иностранства, од Велике Британије до Канаде. У циљу што веће посећености, Покрајински секретаријат за образовање ће и ове године финансирати долазак на „Путоказе” средњошколаца из мањих војвођанских места, док је Градска управа за образовање препоручила основним школама са територије Новог Сада да организују посете ученика седмих и осмих разреда. У сарадњи са Националном службом за образовање биће одржан и Сајам запошњавања.
Није на крају згорег подсетити на то да су издавачи и књижари обезбедили на својим штандовима озбиљне попусте, од уобичајених 30-40 до чак 80 процената, али и да се могу купити антикварне књиге и по цени од 100 динара. Улаз на све сајамске манифестације је бесплатан, а капије су отворене од 10 до 19 часова.
М. Стајић
