Пет романа у финалу трке за Нинову награду критике

У завршни круг за избор најбољег романа године по избору Ниновог жирија критике ушло је пет књига “Мулат албино комарац” Стева Грабовца (Имприматур), “Грозота или...” Слободана Тишме (Чаробна књига), “Yугослав” Ане Вучковић (Партизанска књига), “По шумама и горама” Миленка Бодирогића (Орфелин) и “Пас и контрабас” Саше Илића (Орфелин).
knjige, pixabay
Фото: pixabay.com

Актуелни сазив жирија, који ради у саставу Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Теофил Панчић (председник) разматрао је 200 романа колико је стигло на конкурс за ово наше најзначајније књижевно признање, а име шездесет шестог добитника Нинове награде саопштиће у понедељак, 20. јануара.

Роман Стева Грабовца (Славонски Брод, 1978) “Мулат албино комарац” по оцени писца Бекима Сејрановића сведочанство је о једној изгубљеној генерацији. На самом почетку, у детињству, та генерација пред собом као да има, бар се тако може чинити онима који су у то веровали, неку будућност, но уместо тога, следи ратна апокалипса, упропаштене тинејyерске године, а потом, кад дође некакав мир, следи живот без наде у постапокалиптичном, постратном, дистопијском друштву које данас сви тако добро познајемо. Мирослав Гојковић наводи да је “лирска географија романа обојена југословенском културом седамдесетих и осамдесетих и Стевиним бескрајним срцем, у којем има љубави и за yелата. Тешко је језиком обухватити колико лепоте има у овој књизи”.

Осам година након књиге “Бернардијева соба”, за коју је добио Нинову награду, Слободан Тишма (Стара Пазова, 1946) је ушао у финале са новим романом “Грозота или...” за који издавач каже да у њему “неодољивим шармом отпадника и губитника, аутор дочарава лик дечака, па момка, с маргине друштва. Обезглављеност његовог живота и његов ход по мукама буде нам заборав од којег смо побегли тих не тако давних изгубљених година. Ова књига је настала само као покушај писања и резултат је немогућности да се приповедање оваплоти у форми романа”.

Четврти, најличнији роман “Yугослав” Ане Вучковић (Београд, 1984) за уредника Срђана Срдића је елегична поема о заједничком времена које је јунакиња провела са оцем, с посебним нагласком на времену проведеном у убијеној Југославији. Ауторка у роману пише “Дај ми Југославију, где је било и посла и забаве, и где смо све могли, дај да не личи на живот”, док у једном интервјуу наводи да верује да свако полази, ако не од своје приче, онда од сопствене перцепције туђе приче у коју утискује нешто своје, а позиви да се бави животом, не само оца, већ и његове генерације, а и своје, су добар полигон да за причање универзалне приче.

Нови роман “По шумама и горама” Миленка Бодигорића (1964) аутора неколико књига о српској митологији, бави се овог пута истраживањем другачијег мита водећи читаоце, заједно са својим јунацима ходачима у потрагу за земљом које више нема. “Два човека ходају планинама и шумама своје негдашње земље која се распала у крви, које више нема, али која је стварнија од свега што је из њеног распада настало. У тим ходањима они напуштају градове и постају јадне и лепе умируће звери, ослобођене сваког зла”.

У овом најужем избору је и роман “Пас и контрабас” Саше Илића (Јагодина, 1972) о доктору Дезидеру Јулијусу, човеку који је имао буран живот у бурним временима од краја Првог светског рата, до, отприлике, тридесетих година прошлога века. Издавач наводи да је текст прожет детаљима из приватног докторовог живота, прича оцртава и карактеристике времена, почев од револуционарних превирања у Мађарској, до реакција на те и такве догађаје, нарочито у Војводини у којој доктор и живи.

Спонзори Нинове награде су Сбербанк, хотел Москва, као и једна домаћа и једна страна компанија које су желеле да остану анонимне како би у првом плану остали искључиво лауреат и угледно признање.

        Н. Попов

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести