„Ја сам увек мислио да сам писац, још од када сам био дете. То ничим не можете доказати, то је просто у вама... На томе се базирају све важне ствари. Човек је оно с чим се једини у срцу... Ја сам увек осећао да сам писац и да треба да пишем”, изјавио је Пиштало.
Открио је и да прву песму написао са пет година и вечерас је изрецитовао, а каже да је озбиљно почео да пише са 17.
„Писао сам писмене задатке целој школи. Изашли бисмо на велики одмор и ја бих издиктирао 10 писмених задатака истовремено... Најпре једном дам три реченице, онда другом и тако до последњег, па се онда вратим до првог и тражим му да понови своје три реченице и када он то уради, ја додам још три”, присетио се Пиштало, али је приметио: „то није писање јер сви ми пишемо писмене задатке”.
Каже и да је "у животу је најтеже када себе запитате шта стварно мислите о нечему".
"Сви рецитујемо. Сви смо у конвенционалним ситуацијама када се од нас очекује да нешто кажемо, али онда запитате себе: „Али шта ја стварно мислим о томе?” И тако сам у 17. години одлучио озбиљно да пишем”, испричао је Пиштало.
Објашњава да су прве реченице само скице, набацивање, те цитира Хемингвеја кои је говорио да је "прва верзија било чега лоша".
"Можда ти се некад и омакне да прва верзија буде добра, али углавном није... Али то је део процеса. Најважније од свега је да ће страст наћи вештину, али вештина неће наћи страст", објаснио је Пиштало.
Цитирајући Иву Андрића навео је да писац никада не сме мислити да је супериоран у односу на читаоца.
"Читаоца увек замислите као човека са бољим и строжим укусом од свог јер је то једини начин да неко ваше дело у будућности прочита озбиљно", подвлачи.
Упитан шта тренутно ради казао је да пише роман с насловом „Песма о три света”, чија се радња одвија у 17. веку и који је писан у првом лицу, из перспективе једне жене.
„Питају ме људи: „Како се не плашиш?” Не знам, не плашим се... Више сам разлога имао да се плашим док сам писао о Тесли јер је он толико значио многим људима”, признаје.
Премда је перцепција његовог дела у Америци, где је Пиштало неко време живео и предавао, била добра, ипак истиче да свега 3 одсто штампаних дела тамо припадају светској књижевности у смислу заинтересованости за друге културе.
„Можете мислити колико онда отпада на неку малу литературу. То је изразита борба, као кад лосос иде уз воду... То је борба упркос ситуацији која за нашу литературу није повољна”, закључује Пиштало, чије је вечерашње гостовање публика испратила са великим интересовањем.
