„Српске сливенице” Ранка Бугарског: Игре речи и друге скривалице

Медијски, рекламни, па и политички и уопште јавни простор Србије преплављен је сливеницама и другим скривалицама, које сада већ сусрећемо буквално на сваком кораку: у називима кафића и ексклузивних ресторана, музичких састава, пројеката, представа и публикација, уметничких остварења и услужних радњи, па до уличних гангова и екстремистичких политичких организација, наводи лингвиста Ранко Бугарски у својој новој монографији са речником под називом „Српске сливенице” („Академска књига”).
р
Фото: Ранко Бугарски: Српске сливенице

Како аутор примећује, до пре 15-20 година назива насталих стапањем појмова у одређеном контексту готово да није било, осим у књижевним делима, а својеврсну поплаву кованица приписује утицају енглеског језика и жаргону, који уме да предњачи у процесима промене језичких стандарда. С тим у вези каже како се српски језик одликује једним прилично ретким својством: напоредном употребом двају писама, што овдашњим вербалним експериментаторима даје могућност да буду оригинални и у томе духовити, односно критички.

Значење неких од 2.185 регистрованих сливеница, груписаних у осам категорија, сасвим је очигледно. Са многима смо се толико сродили да о њиховом настанку и не размишљамо: зимоћа (зима+хладноћа), трилема (три+дилема), пољотека (пољопривреда+апотека), педалина (педале+сандолина), одокативно (одока+апроксимативно тј. слично), наногвица (наруквица+нога), гуја (гуштер+змија), банкомат (банка+аутомат), чопоративно (чопор+колективно), купохоличар (куповина+алкохоличар), клинцеза (клинка+принцеза), рођендаоница (рођендан+играоница), док је за нека потребно додатно објашњење (шалтер его – шалтерска радница са израженим егом, насамарићанин – милосрдан из користољубља, таксикардија – убрзано куцање таксиметра).

Омладински сленг једно је од првих и најважнијих изворишта процеса сливања, тврди Бугарски, а међу бројним примерима у овом издању наилазимо на изразе фотодегенеричан и хомогеничан (који на сликама испада лоше или феминизирано), бленталитет (блентав+менталитет), сељебрити (сељачина+celebrity тј. позната личност). На мети су се нашле и жене, те су тако сковане именице сплавуша (сплав+плавуша), čivilook (претерано мршава манекенка), инфоманка (жена зависна од трачева), кварцином (неумереност у сунчању или употреби соларијума), па и придев менструозна (менструација+монструозна). Речник школских калкова пак „обогаћен” је изразима професмор, гневник, мучионица и смучионица, бљакадемија, какадемик, унезверитет, услед све мање употребе „пребиотика”, будући да се више не сматра како су батине из раја изашле. Кад смо код тога, данашњи млади – међу којима је много чокохоличара односно десертера (који одбијају сву храну осим слаткиша) – признају, изгледа, само ремек-јела, од којих предњаче њамбургер (њам+хамбургер) и чикетина (chiken+пилетина), док су на менију само ако се мора саламонела (салама+салмонела), смортадела (смор+мортадела), фалширана шницла (одрезак од соје), па и врло здрав бестцелер (најпродаванији целер на пијаци), те чаширана вода („чесмовача”). Па и ако старији међу њима имају одличан кафацитет, избећи ће, ако могу, depresso (еспресо попијен у досадном друштву).

Играма речи обилује и „кафаналогија”, позната по имиџу mamurlook. За карираним столом тако ће се наћи један ћалкос (тепање оцу алкохоличару), биртуоз (кафански уметник), бокал патриота (одан домаћим пићима), олимпијанац, изразито гајбаритан, вискичанство које посебно цени дестиловане ферментисане житарице, док одређена популација даје предност виносаурусу, одлежаној флаши пића у којем лежи истина. Сви они тврде да мемопаузи, привременом губитку памћења услед пијанства, посебно прија кафијица, тј. ракија уз кафу јер – клин се клином избија, док их доктор не шукне, у преводу упозори на висок ниво шећера у крви (ШУК).

Много је новинара, интелектуалаца и јавних личности међу творцима сливеница које Бугарски наводи у књизи: Басара (просјаклук, „Воља за ноћ”, „Игра мечке и миша” о кокетирању Србије са Русијом), Момчило Пантелић (ципелин – летећа ципела упућена политичком противнику), Теофил Панчић (спектаклук, гнуспојаве, прозамантерија, триповетка, наслов „Ђелићи и Ђелићи увеоци”), Љубомир Живков (похлепсија, наслов „Опстајте овде”), Оља Бећковић (бламурозно), Зоран Кесић (тортистични напад бацањем торте у лице, што је доживео један француски филозоф), Виктор Иванчић („Тамјан посла”)...

И да завршимо: иако је зероватноћа да ћемо искоренити баздух, који се последњих дана црвени односно жути на прегледима станица за мерење нивоа загађености, добра вест је да се у Хаџи Рушимовој улици, где „цвета” новоградња, појавио цвећомат, те ће они који су заборавили на славу, рођендан или свету тајну брака моћи у ситне сате да се искупе.

 Слађана Милачић

EUR/RSD 117.5042
Најновије вести