Концерт ћерке и оца започео је појединачним представљањем, најпре реномираног и код нас веома омиљеног пијанисте Укија Оваскаинена, који је уз родну Финску, у Србији нашао своју другу домовину, где се његова извођачка и репертоарска радозналост (поред редовног запослења као самосталног уметничког сарадника на Катедри за гудачке инструменте на ФМУ), свакодневно потврђује у најразличитијим облицима музицирања.
Уметник је прво одсвирао познату Моцартову Сонату у Це-дуру, Ка. 330, коју је донео малим гестом, тонски деликатно и надасве музикално, с правим обимом звука и перластом лакоћом истичући њене хајдновске корене и транспарентност фактуре. С одмах надовезаним популарним „Речитативом и скерцом“ аустријског виолинског виртуоза и композитора Фрица Крајслера, представила се тек 16-годишња, веома даровита виолинисткиња Ања Оваскаинен, у старту приказавши за свој узраст неуобичајено снажан, квалитетан, соноран и сочно обликован тон, те подразумевајућу, веома чисту интонацију.
Уследило је заједничко тумачење Првог става Виолинског концерта број 2 у де-молу славног пољског виолинисте и аутора романтике, Хенрика Вјењавског. Технички сигурно и изражајно вајана виолинска партија и потпуна компатибилност с клавирском деоницом која је изванредно дочаравала оркестарски парт, лепота и облост уједињених фраза, стварали су јасну и пуну концертантну слику и укупне прожимајуће извођачке односе. Беспрекорно интерпретативно и духовно разумевање двоје инструменталиста, управо „видљиво“ од почетка музицирања, красило је потом и једну другу звучност исказану у импресионистичком свету Дебисијевог клавирског валцера „Ла плус љуе ленте“ у обради за виолину и клавир, у ком су делимично „додирнули“ и романтичну, тонски „засићенију“ атмосферу.
Топао пријем аудиторијума био је и одговарајући увод у врхунац вечери, уобичајени и истински посвећен, дубок и искрен омаж Александру Вујићу, оснивачу и креатору Фестивала камерне музике „Тисин цвет“. Ова увек емотивно креирана и примљена посвета припала је пијанисти Оваскаинену, већ потврђеном тумачу Вујићеве клавирске музике. Избор од Три комада за клавир поново нас је уверио у композиторово мајсторство у грађењу мале форме, што је у овим исто тако перфектном изведеним контрастним остварењима, још једном уверљиво осветљено.
Марија Адамов
