У Музеју Војводине изложба поводом 230 година Карловачке гимназије

Изложбом  „Карловачка гимназија као чувар културне баштине“, отвореном 13. маја у Музеју Војводине у Новом Саду, отпочело је обележавање великог јубилеја најстарије српске гимназије - 230 година постојања.
gimnayija1
Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bg

Пред очи јавности ауторке изложбе музејска саветница мр Лидија Мустеданагић и виши кустос историчар Чарна Милинковић изнеле су део културног блага које ова прва српска православна гимназија отворена у Хабзбуршкој монархији поседује – одабране примерке  књига из Спомен-библиотеке, одређен број листова из Волнијевог хербарујума, који су први пут и изложени у једној музејској установи, као и нешто предмета из те школе који се иначе чувају у војвођанском музеју. Модерним приступом тим двема збиркама Карловачке гимназије, ауторке су  формирале  наратив пријемчив за градску публику и омладину, који ову цењену школску установу представља као чувара културног блага.

Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bg

О  историјату на отварању говорио је њен директор Бранко Стојков указавши да је школа у Другом светском рату делила судбину фрушкогорских манастира па је остала без нумизматичке збирке, портрета и многих других материјалних и културних вредности, а да се оно што је срећом сачувано, нашло у овој поставци.

Спомен-библиотека једно је од блага које је сачувано. Она данас са својим егземпларним примерцима, великим бројем српских књига 18. и 19. века, научном и језичком разноврсношћу фонда, богатом збирком школских извештаја и друге периодике, као и укупним бројем публикација, јесте изузетан споменик српске културе у Војводини, а такође и значајан извор за научна истраживања.

Настала је 1791. године, када и Гимназија. Књиге су добијане на поклон од пријатеља школе - директора, професора, некадашњих ђака, добротвора, патрона, научних друштава и установа, књижара и издавача,  или су набављане о трошку гимназијског фонда. Данас садржи 18.198 књига и 8481 годиште периодике,  а део од око 1.000 најстаријих и највреднијих примерака је заштићен и темељно рестаурисан.

Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bg

Нешто по оснивању Каловачке гимназије, чијих првих пет директора је именовао митрополит Стратимировић, који је уз трговца Димитрија Анастасијевића Сабова залужан за њено настајање, били су Словаци, што, како је рекао Стојков, говори о племенитој идеји да се ангажују учени људи и да се није гледало на националност, 1797. године створен је и чувени Волнијев хербаријум. Назван по једном од директора из те групе првих, Андреју Волном, јер га је он формирао, тај хербаријум је и најстарија ботаничка збирка у Србији.

Већ више од пола године та најстарија ботаничка збирка у Србији – Волнијев хербаријум, културно добро од изузетног значаја које баштини Карловачка гимназија, предмет је анализе и истраживања у склопу пројекта „Хербариум Њолнуанум – 220 година дуг процес од стварања до дигиталног записа“, који финансира Министарство културе и информисања. Волнијев хербаријум садржи 7.000 примерака биљака. Од тога је 200 у центуријама, књигама од сто страна са 100 врста биљака. Велики део колекције, можда и највећи, настао је на основу рада Андреја Волнија, али су и потоњи професори учествовали у томе. У Гимназији постоје две центурије, прва и трећа, док је друга вероватно изгубљена у Другом светском рату или је однесена у Хрватску. Те две сачуване центурије представљају највреднији део збирке о флори Срема и Сремских Карловаца. Како је на отварању казала директорка Музеја Војводине Тијана Станковић Пештерац, његова вредност је и у томе што међу биљкама многих више нема на нашем простору, па само захваљујући тој збирци знамо како су изгледале.

Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bg

Ово културно благо Карловачке гимназије моћи ће да се погледа у Музеју Војводине до 25. августа, а нешто после тога у самој школи биће отворена друга изложба која ће по замисли  др Гордане Петковић из Музеја града Новог Сада и професора историје у школи Дејана Ђурђева представити  гимназију из другог угла. До тада ваља искористити ову прилику и погледати ретке примерке књига, али и биље из хербаријума, што је јединствена прилика, пошто оно никад није излагано погледима људи, осим стручњака који се брину о тој вредној збирци.

З. Милосављевић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести