Директор Драме СНП Милован Филиповић рекао је, на јучерашњој конференцији за новинаре, да се Шекспир наметнуо не само као репертоарско решење, него и као наш савременик, како би рекао Јан Кот, а публици када буде видела представу биће јасно зашто баш данас, у овом тренутку, баш Кокан Младеновић ради „Буру“.
Препознавање времена и тренутка у коме живимо у овом фантастичном Шекспировом делу један је од мотива за Кокана Младеновића да ради управо „Буру“. Иако театролози сматрају да је ово комад о мудрости живота, праштању и помирењу, драматуршки тим, по речима Младеновића поставио га је као велико Шекспирово огледало, драму о ономе што јесмо, о мржњи и освети, сматрајући да живимо на простору који нема никакве додирне тачке са мудрошћу и помирењем.
Други мотив да се одлучи за „Буру“ је могућност за још једну сарадњу са Радојем Чупићем, коме је доделио главну улогу Проспера, једну од најважнијих у историји драмске литературе. По Младеновићевим речима, Чупић је један од најзначајнијих глумаца за све што је он сам постао у театру и има интимну потребу да сада, када су обојица у зрелим годинама, заједно ураде нешто капитално.
Представљајући аутора сонгова Марка Шелића Марчела, Младеновић је указао да му се диви на личној храбрости и свему што је креативно урадио кроз свој опус и да нема природнијег сарадника и савезника за ову врсту реинтерпретираног Шекспира него што је његово осећање света и писање музике. Као пријатно изненађење најавио је Марчела овог пута и као глумца у улози Аријел.
Својом редитељском дужношћу свих ових година сматра Младеновић и покушај да у свакој представи промовише нека нова лица. У јуну је била адуција на којој је изабрано троје студената новосадске Академије уметности и редитељ указује на то да му је била радост да ради са овим већ сад одличним глумцима, који ће бити значајне појаве у нашем театру.
Марко Шелић Марчело навео је и имена најближих сарадника, композитор музике за представу и сонгове је Раде Склопић Рејд, вокална композиторка је Невена Глибетић Ненси, а он је аутор сонгова. Рад на представи доживео је као велики изазов, уз, како је рекао, „озбиљне висинске припреме” и сматра да спој који је од старта био Коканова идеја неће бити залудан.
Светислав Јованов био је не само драматург на представи, са Николином Ђукановић, него и коаутор на адаптацији Шекспировог дела са Младеновићем. Подсећајући на речи Томаса Елиота да кад тумачимо Шекспира никад нећемо бити у праву, Јованов је указао да зато с времена на време треба да променимо начин на који нисмо у праву.
То је овде била и замка и предност, сматра Јованов.
Каже се, додаје, да је „Бура“ тестаментарни комад опроштаја, склада и помирења, али када се прелиста неколико призора овог дела, види се колико је Шекспир компликован и лукав писац.
Зар би аутор Краљ Лира, Хамлета, Магбета, Отела, оставио једноставан тестамент, у коме се не крију замке и противуречности. Одлучили смо да прочитамо на који је начин уопште Шекспир наш савременик, без обзира на величину интервенције. Готово трећине материјала који се користи у представи није само из „Буре“ него из комплетног Шекспировог дела. С једне стране смо имали привидно лак задатак да можемо да ставимо шта хоћемо, а са друге то је било суочавање са свим оним што нам је Шекспир оставио. Покушали смо да извучемо „Буру“ као закључак из читавог Шекспировог опуса. Трудећи се да будемо блиски времену у коме живимо, као и наши гледаоци, покушали смо да оне сукобе који нас тренутно муче ставимо у ту тестаментарну драму, завршницу „Буре“ и њену приповест. Зато је важна и ова млада глумачка екипа, јер шта год да остане после ове представе, ја се надам да ће они бити у праву, навео је Јованов.
По речима Милована Филиповића, када су почели договори око представе „Бура“ није било дилеме око избора глумца који ће играти Проспера. Ову Чупићеву улогу, по њему, треба посматрати као врхунац једне сјајне каријере. Захваљујући се свима који су омогућили да се поигра на овако диван и занимљив начин Шекспиром у концепту и контексту који савршено одговара овом времену, Чупић је нагласио да му је са те стране био олакшан посао. Младеновић је врло значајан редитељ за његову каријеру и рад са њим отворио му је јако лепе могућности у ономе шта може да уради на сцени, дајући му слободу, машту, необузданост која га је отргла од академског знања. Све се то, каже, сабрало овде, у занимљивом концепту који га весели и који ће, по њему, наићи на велико размевање. С обизром на то да су коришћене реплике и из других Шекспирових дела, Чупић каже да играјући Проспера игра и друге ликове, готово „дајџест“његовог опуса.
У представи играју и студенти Анђела Пећинар и Јелена Лончар (у равноправној алтернацији) тумачећи Миранду, док Александар Сарапа игра Фердинанда. За ове младе глумце први професионални рад на представи је био врло занимљив, инспиративан и изазован и захвални су што су их гурали до њихових граница. Објашњавајући игру у алтернацији Анђела Пећинар је указала да је све своје муке и мале победе могла да подели са својим колегама, а она и Јелена као да су се пењале једна другој на леђа, константно покушавајући да дижу лествицу што више, јер један лик може бити неизмерно богатији када га кроје две главе.
У глумачкој екипи су и Александра Плескоњић, Милован Филиповић, Игор Павловић, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов и Душан Вукашиновић. Сценограф је Марија Калабић, костимограф Марина Сремац, за сценски покрет задужена је Андреја Кулешевић, а за сценски говор др Дејан Средојевић.
Н. Попов
